Бројач посета

Icona68494
ДанасДанас23
ЈучеЈуче66
Ове недељеОве недеље496
Овог месецаОвог месеца1736
Све посетеСве посете68494

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

Управљање духом места

студија Парка природе Поњавица

Наши резултати

Научно-истраживачки пројекат

Руководилац пројекта: др Весна Ђукић, редовни професор Факултета драмских уметности, Универзитет уметности у Београду

 

Научноистраживачки пројекат обухватa дугорочно интердисциплинарно теоријско - емпиријско и теренско истраживање утицаја културе, природе и туризма на одрживи развој сеоске локалне заједнице и Парка природе „Поњавица". Прва фаза научног истраживања реализована је у периоду од августа 2012. до маја 2013. у оквиру националног пројекта 178012 „Идентитет и сећање" који финансира Министарство просвете и наука РС (руководилац проф. Др Невена Даковић) и међународног пројекта COST Akcija IS1007 (European Cooperation in the Field of Scientific and Technical Research) Универзитета уметности у Београду под називом Investigating Cultural Sustainability (руководилац проф. Др Милена Драгићевић Шешић). Истраживање обухвата локалнe развојнe потенцијалe за стварање производа и услуга културне индустрије и креативне економије на територији Парка природе „Поњавица" у оквиру различитих туристичких ниша: баштинског, културног и креативног, едукативног сеоског, еко и спортско-рекреативног туризма.

 

Посебан циљ истраживања је да проучи мере јавне практичне политике (културне, образовне, туристичке и др) усмерене ка очувању, вредновању, оживљавању, преношењу и употребљивости локалног културног наслеђа (према УНЕСКО Конвенцији о очувању нематеријалног културног наслеђа, Париз, 2003) које утичу на стварање специфичног „духа места" (према дефиницији ИКОМОС-а: зграде, локације, пејзажи, маршруте, објекти, сећања, наративи, писани документи, обичаји, фестивали, традиционална знања, вредности, звуци, текстуре, боје, мириси, итд).

 

Пројекат обухвата проучавања и анализе писаних докумената, наратива и сећања о:

 

  • једном од најстаријих православних храмова у Војводини посвећеном Св. Николи из 1780., чудотворној "Водици" у близини "Надела", крсним славама сеоских домаћина и обновљеној сеоској слави Преображење;
  • фестивалу аматерског филма о животу села „Жисел" основаном 1970. у првом Дому културе у општини Панчево који је почео са радом 1953.;
  • традиционалним знањима, организацији рада и праксама у области културе рада, становања и исхране (производња свиле и печење ракије од плода дудиња, живинарство и сакупљање перја, ратарство и млевење интегралног жита на камену, виноградарство и производња вина и сл);
  • првом електрификованом хотелу са биоскопом из 1911.;
  • школи основаној 1776. године;
  • геоморфологији, геонаслеђу и земљи као основној вредности сеоског становништва;
  • Парку природе Поњавица (плажа, обале, тршчаник, река, муљ, флора, фауна);
  • каналу хидросистема „Надела" на коме се налази црпна станица као евидентирано индустријско и техничко наслеђе;
  • сеоским млиновима евидентираним као индустријско и техничко наслеђе;
  • биљној вегетацији и индустријским биљкама за бојење тканина гајених у прошлости (руј, броћ и др) као и другом материјалном и нематеријалном наслеђу села.

 

Резултати истраживања објављени су у научним радовима:

 

На тај начин је након 20 година од истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације « Утицај организације културних делатности на обликовање културног идентитета села» др Весне Ђукић (1995., Факултет драмских уметности у Београду, ментор: др Милена Драгићевић Шешић), поново функционално анализирана културна политика према селу и улога културне и образовне институционалне инфраструктуре у развоју Омољице.

 

Будући је констатовано да сеоска библиотека од оснивања нема завичајни фонд, а да школа не обележава 1776. као годишњицу оснивања већ 1976. (заборавља 200 година традиције!), те да не постоји институционализовано сећање и памћење села – закључено је да савремена транзициона културна политика нема позитиван однос према материјалном и нематеријалном сеоском наслеђу и његовом коришћењу у функцији одрживог развоја села, нити се оно чува „in situ", већ само мањим делом преноси у град где сеоско становништво не комуницира са својим наслеђем будући да и не посећује градски музеј (који је затворен као и већина у Београду!), а ни градску библиотеку.

 

Тиме су резултати овог истраживања непосредно допринели иницијативи цивилног сектора да Удружење љубитеља Парка природе «Поњавица» на свој сајт постави популарне наративе - приче о природном и културном наслеђу Омољице како би се сеоско становништво упознало са својом баштином, нучна јавност сензибилисала за проблеме нео-ендогеног развоја села и културне политике према селу (рубрика о Омољици), а љубитељи природе информисали о потенцијалима ове неоткриве и непознате дестинације. У истој рубрици (подрубрика науке) први пут је публикован и део докторске дисертације др Весне Ђукић који није обухваћен научном монографијом „Право на разлике, село-град" (1997, Београд: Задужбина Андрејевић), као и прегледни теоријско-емпиријски рад Зорана Дојчиновића којим Удружење указује на бројне друге туристичке потенцијале Војводине.

07 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Подржани од стране