Бројач посета

Icona71606
ДанасДанас72
ЈучеЈуче82
Ове недељеОве недеље562
Овог месецаОвог месеца2151
Све посетеСве посете71606

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

Туристичке вредности Војводине

Туристичка географија

 

Зоран Дојчиновић

Туристичке вредности Војводине

 

Рад је написан 2008. у оквиру испитног програма предмета Туристичка географија на Факултету за туризам и спорт ТИМС 

 

Садржај: 

 Увод

1.Туристичко-географски положај

1.1. Национални и међународни географски положај

1.2. Национални и међународни туристички положај

2.Природне туристичке вредности

2.1. Рељеф као туристичка вредност

2.2. Клима као туристичка вредност

2.3. Воде као туристичка вредност

2.4. Биогеографске туристичке вредности

3. Друштвене карактеристикеи њихов утицај на туризам

3.1. Историја

3.2. Становништво

3.3. Привреда

3.4. Физиономија насеља

4. Најзначајније културно-историјске вредности

5. Манифестације

6. Етно-гастрономске вредности

7. Материјална база

8. Промет туриста

9. Облици туризма

Закључак

Коришћена литература

 

 

  Увод                                                                                                          

 Предмет овог рада су туристичке вредности Војводине.

Циљ рада је да се обраде географске, природне и друштвене вредности Војводине и процени њихов значај за развој туризма Покрајине. То су: географски положај, природне вредности, друштвене карактеристике, културно-историјске вредности, манифестације и гастрономски елементи. Иако ове вредности  постоје у неком простору независно од појаве туристичке делатности, оне представљају атрактивне факторе који непосредно утичу на туристичка кретања, па су зато примарни део туристичке понуде.

Задатак овог рада је да анализира туристичку атрактивност наведених фактора на примеру Војводине као туристичке дестинације. Географске, природне и друштвене карактеристике ће бити обрађене према одређеном редоследу и критеријумима категоризаије, а наведене карактеристике ће бити коментарисане и вредноване са становишта њихове садашње и могуће туристичке вредности.

 

  

 1. Туристичко-географски положај

 

Географски и туристички положај су подједнако значајни за развој туризма Војводине. При томе се под географским положајем подразумева просторни однос према ближим и даљим предеоним целинама и државама, а под туристичким положајем просторни однос према главним правцима туристичких кретања, према регијама гушће насељености (туристички дисперзиви) и према другим туристичким мотивима, односно туристичким земљама.

 

 1.1. Национални и међународни географски положај

 

По свом географском положају Војводина је балканска, подунавска и средњеевропска регија. Аутономна Покрајина Војводина, је покрајина  Републике Србије и чини њен северни део. Преко њене територије воде или се укрштају међународни ваздушни, водени и копнени путеви што географском положају Војводине даје одлике туристичке вредности од посебне важности за туристичка кретања. Војводина је балканска земља, заједно са  делом Турске, Бугарском, Грчком и Албанијом. Северне границе Балкана чини река Дунав која протиче кроз Војводину. Пошто се Балканско полуострво налази на раскрсници континенталних и међуконтиненталних путева, оно је увек било поприште важних историјских догађаја. Истовремено, Војводина је средњеевропска и подунавска земља. Она се простире на панонској регији кроз коју протиче Дунав као велика међународна пловна река која тече кроз Нови Сад и друге војвођанске градове. Такав дунавски положај Војводини даје одлике значајног туристичког мотива. Она је преко Мађарске границе повезана са централним делом Панонског басена, па пошто је цела дужина ове границе равничарска и лако проходна преко граничних прелаза Хоргош, Суботица, Келебија, Бачки брег и осталих, прелази велики број страних и домаћих држављана. Највећи прометни и туристички значај има пруга Суботица-Будимпешта која омогућује повезаност са централно и северно европским земљама, Русијом, али и Грчком, Бугарском и Турском. Граница према Румунији се простире равничарским делом Баната од тромеђе Србија-Мађарска-Румунија до Вршачких планина, где границу чини река Нера до ушћа у Дунав.

 

 1.2. Национални и међународни туристички положај

 

Аутономна Покрајина Војводина је покрајина  Републике Србије и чини њен северни део. Простире се на Панонској низији са површином од 21.506km² (24,3% Србије).  Налази се у Панонској низији, регион у средњој Европи. Граничи се на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава.

Главни град је Нови Сад. Региони који чине Војбодину су: Банат, Бачка и Срем. Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка Гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа тачка Војводине је 75m, а највиша 641m.

Војводина се састоји из три већа географска региона које пресецају веће реке Тиса, Сава и Дунав:

  • Банат је регион који се простире преко три државе, преко Србије (Војводина), Румуније и мањим делом преко Мађарске. Оно што граничи Банат од осталих региона Војводине је река Тиса на западу - од Бачке, река Дунав: на западу - од Срема и на југу - од Поморавља (у централној Србији).
  • Бачка је регион између Мађарске и Србије. Границе Бачке је река Тиса на истоку - од Баната, река Дунав: на југу - од Срема, на западу са Барањом и Славонијом (регије у Хрватској).
  • Срем, регион између Србије (на истоку) и Хрватске (на западу). Границе Срема је река Дунав, на северу са Бачком и на истоку са Банатом, као и Мачва и Шумадија, које се налазе на југу преко реке Саве у централној Србији. (http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina)

Због наведених карактеристика географског и туристичког положаја, Војводина као балканска, подунавска и средњеевропска регија представља јединствену туристичку целину у Европи. Преко територије на којој се простире, воде или се укрштају ваздушни, водени и копнени путеви што је од посебне важности за савремена туристичка кретања. Такав географски положај Војводини даје обележје посебне туристичке вредности. Од значаја је и њен функционални туристички положај који се може дефинисати као контактан и транзитан. Контактност је условљена тиме што се граничи са двема земљама југоисточне Европе, а транзитност чињеницом да преко њене територије транзитира велики број туриста на правцу Европа-Азија. Они долазе из централно и северно европских земаља и Русије које представљају велики туристички дисперзив одакле у правилу долази највећи број туриста. Даље се крећу према другим туристичким мотивима, односно према туристичким земљама у окружењу: Бугарској, Турској, Македонији, Грчкој, Црној Гори и Италији.Такав географски и туристички положај значајно утиче на промет туриста, било да је њихово одедиште Војводина или нека друга конкурентска туристичка земља у окружењу.              

 

 

 2. Природне туристичке вредности

 

Природни потенцијали значајно доприносе атрактивности туристичких мотива и туристичких кретања, односно њихове просторне и сезонске дистрибуције. Атрактивност природних туристичких мотива основно је мерило туристичких могућности Војводине. У овом делу рада биће истражене и анализиране туристичке вредности рељефа, климе, хидрографије и биогеографије Војводине.

 

 2.1. Рељеф као туристичка вредност

 

Рељеф Војводине је различит у зависности од региона.

  • Бачка: Рељеф Бачке је углавном равничарски, са обрадивим ремљиштем. Уз реку Дунав се налазе многобројне мочваре и шуме. На југоистоку региона, на ушћу река Дунава и Тисе, налази се Тителски брег, мали брег са надморском висином од 152 m.
  • Срем: Рељефом доминира планина Фрушка гора (једини национални парк у Војводини), са највишим врхом од 548 m. Јужни део Срема или посавина је претежно равничарски (http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina).

Геоморфолошки облици војвођанског простора (планине, пешчаре и алувијална раван Дунава) имају, појединачно, групно и у целини добру општу туристичку вредност. Насупрот високом степену јединствене код ове квалитетне оцене, њихов појединачни, групни и опчти туристички значај је различит. Тако, појединачни туристички значај се креће од  међународног (Фрушка гора, алувијална раван Дунава и Банатска пешчара) преко регионалног (Суботичке пешчаре и вршачке планине) до локалног (Тителски брег). Зато је туристички значај рељефа Војводине, гледан као целина, релативно мали, тј. оцена му је на прелазу између регионалног и локалног туристичког значаја(http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina).

 

 2.2. Клима као туристичка вредност

 

Клима Панонске низије, па и Војводине, одређена је њеним географским положајем, претежно равним рељефом, хидрографијом, односно водопропусним земљиштем, биљним покривачем, као и другим факторима природне средине. На њу врше посебан утицај околна климатска подручја, са запада атланско, са истока континентално, са југа медитеранско. Клима Војводине је умерено континентална и има особине због којих се може оценити као ,,индиферантан,, фактор развоја туризма. Климатске вредности Војводине, у односу на њену општу туристичку подобност су неуједначене. Нарочито су изражена годишња колебања температуре ваздуха. Топле године се смењују са хладним, а постоје и велике температурне разлике између најтоплијег и најхладнијег дана односно месеца у години. У зимском периоду дува југоисточни ветар-кошава. Брзина може да буде преко 100km/h, а најчешће трајање 1-3-7 или 21 дан. Западни и северозападни ветрови дувају у току топлијег дела године доносећи кишу и расхлађење (влагом обогаћене ваздушне масе). Од годишњих доба посебну пажњу заслужују војвођанска лета. Она су углавном сува и са просечним бројем тропских дана, који је већи од броја тропских ноћи. Највећу релативну влагу ваздуха имају подручја у пробаљу великих река. Кошава је у стању да смањи засићеност ваздуха влагом и до 12%. Пошто се оптимална влажност креће између 50 и 75% може се извести закључак да са становишта овог климатског услова у Војводини постоје повољни услови за развој туризма у периоду март-септембар.

У поступку утврђивања туристичке вредности климе дошло се до општих закључака да она, посматрана као самостални природни атрактивни фактор, нема већи значај за регионалну туристичку понуду, нити врши (непосредан или посредан) утицај на тражњу услуга које су везане за војвођански простор. Међутим, укупност основних климатских услова није ограничавајући фактор туристичког развоја Војводине. Утврђен неутралан однос климе и туризма супротан је раширеном мишљењу о неповољности војвођанског простора за туристичко рекреативне активности (Извор: Акта туристика, б/2, 1979, стр.80).

 

 2.3. Воде као туристичка вредност

 

Воде Војводине су један од најзначајнијих прородних фактора од значаја за развој њеног туризма. Површина од 31.915 ha, са пловним просторима 74.000 ha. Треба прододати и богатство подземних вода, односно њихових издани-термоминералне изворе и лековита блата, изворе и артеске воде. Из укупног хидрографског богатства Војводине могу се издвојити, као највреднији, атрактивни и најподеснији за коришћење у туристичке сврхе, следеће отворене и затворене површинске воде.

●Отворене воде су: Безданско-апатинско водно подручје; река Дунав (део од Бачке Паланке до Новог Сада); река Босут; река Тамиш.

●Затворене површинске воде су: Ковиљски рит и Грдиновачка провала; Обедска бара, језера палић и Лудаш; воде на простору Србобран-Чургуч-Бечеј; језера код Меленаца; воде између Ченте и Идвора и део магистралног канала ДТД.

Најважнија река у Војводини, а и Србији и целом региону је Дунав. Највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у средњој Европи. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Поред Дунава, важне су и њене притоке Тиса (168 km), Сава (206 km) и Бегеј (75 km), и мање реке као што су Босут (у Срему),и Тамиш (у Банату). За наводњавање усева током деценија је прокопан систем канала у средњем и јужном Банату, као и средњој и јужној Бачкој, канал Дунав-Тиса-Дунав са свеукупном дужином од 939 km, од чега је 673 km пловно. Остале мање речице у Војводини су: Караш, Златица, Нера, Криваја, Чик, Мостонга и Плазовић. Већа језера: Палић, Лудашко језеро, Лединачко језеро и Обедска бара  између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт.

Општа туристичка вредност хидрографских регија Војводине је задовољавајућа. Хидрографија Покрајине Војводине (отворене и затворене повшинске воде) вредноване су са више становишта: прво, као један од саставних делова војвођанског природног комплекса; друго, као фактор за који се везују разни облици спортско-рекреативног туризма; треће, као животна средина богатог и разноврсног фонда риба (Извор: Акта туристика, б/2, 1979, стр. 100).

Атрибути туристичке привлачности Дунава су високе температуре воде у летњим месецима који омогућују дугу купалишну сезону. Поред тога, пошто је Дунав плован и протиче кроз неколико туристички привлачних градова, гради аде, има разгранату мрежу рукаваца и бара, ниске и приступачне обале, уређена купалишта и пристаништа, а у приобалном појасу се гнезде птице и излежу животиње које представљају основу за развој ловног и риболовног туризма, то му даје вредности и самосталног и комплеметарног туристичког туристичког мотива. Притоке Дунава су мање туристички атрактивне, али могу имати комплементарну туристичку вредност.

 

 

 2.4. Биогеографске туристичке вредности

 

У последњих сто година потпуно је измењен изворни биљни свет (флора и вегетација) Војводине, који је најнепосредније био изложен природно-историјским и генетским променама. Основне карактеристике вегетације војвођанске степске черноземне зоне, своде се на неустаљену заступљеност појединих врста културних биљака у укупном просторно-производном, еколошком и агро-биолошком потенцијалу. Обрадиве површине заузимају око 76.6 % или 1.650.104 ha са врло високим учешћем житарица у структури сетвених површина. Од укупно обрадивих површина, 72,2 % чине оранице и баште. У погледу шума Војводина спада у сиромашније пределе наше земље. Од укупне површине Покрајине оне заузимају 151.380 ha или 7,0%. Шумски предели су углавном распоређени у подручјима око Дунава, Тисе, Саве и Босута (чувене храстове и јасенове шуме). На Фрушкој гори су највише заступљене шуме личе и граба, а на Делибладском песку преовлађује багрем, бор и друге несамоникле врсте. Флористичке реткости војвођанског простора представљају углавном терцијарне и млађе геолошке врсте на Фрушкој гори (декоративне папрати, трава, божиковина, јагорчевина, орхидеје, храст-медунац, гороцвет, саса и др). У Војводини расту и неке ендемне и реликтне врсте као што су панонски мрезовац, звездан, делиблатски, односно банатски бозур и још неке које се могу наћи на заштићеним подручјима и у Делиблатској пешчари. Међу њима једина до сада заштићена врста је фрушкогорски «ловорасти јеремичак».

Војводина захвата део Панонске низије и њене воде припадају типу низијских-топлих-циприралних риболовних вода. У односу на западну Европу оне имају релативно богатији рибљи фонд. Састав рибљег фонда је, са мањим иодступањима, исти у свим водама. Преовлађује бела риба (преко 50%), али су добро заступљене и квалитетне врсте. Затворене воде су богатије рибом од отворених. Као што се да закључити, затворене воде пружају боље природне услове за размножавање и развој рибе (виша просечна годишња температура воде, већа концентрација рибље хране).

Основу ловног привређивања и ловног туризма чине ловне површине и фонд дивљачи. Укупне ловне површине у Војводини износе 1.928.297 хектара. Богатство ловне дивљачи по врстама и јединкама произилази из повољних природних услова (геоморфолошких, климатских и хидрографско-вегетацијских), који су омогућили да разноврсна дивљач нађе повољна станишта на терену Војводине.ЛовиштаВојводинедобросупознатацеломловачкомсвету. Међуњима, осимКарађорђевакаоможданајпознатијегловиштакојесеналазинадомакБачкеПаланке,тусујош и следећа ловишта:Козара” (узсамДунав, поредСомбора), “Апатинскирит” (такођеузДунав,настављасејужноодпретходног), “Плавна” (северозападноодБачкеПаланке), “Делиблатскапешчаракојејеједнооднајвећих (33.610 ха) инајбољеопремљенихловиштауземљи, накарактеристичномпесковито-динскомтерену, покривеномшумом, Осимовихспоменућемојош једноизванредноловиштеКовиљскирит“ (унепосреднојблизиниНовог Сада). УритовимаДунава, на 4.305 халовеседивљепатке, дивљегускеидивљесвиње.

Биљни свет војвођанске степско-черноземне зоне улази у круг саставних делова туристичког богатства Аутономне Покрајине Војводине који имају другоразредни значај за њену регионалну туристичку понуду. Он не представља један од одређујућих фактора конкурентности туризму Покрајине на домаћем или иностраним туристичким тржиштима. Међутим, ако се биљни свет доведе у везу са осталим атрактивним факторима, са којима се иначе комплементарно допуњује, општа туристичка вредност и туристички значај му се увећавају. Када је у питању фонд дивљачи, са извесним мањим одступањима, у анализама се дошло до закључка да он у војвођанском простору данас има само «задовољавајућу», односно «добру» општу туристичку вредност и регионални, односно национални туристички значај.

Закључак: На крају анализе природних туристичких вредности Војводине може се закључити да је туристички значај рељефа Војводине релативно мали, али да захваљујући геолошком саставу који је условио појаву великог броја термалних и минералних извора који су уређени и изграђени у бање, овај фактор има снагу самосталног туристичког мотива који привлачи одређени број туриста.

Клима нема већи значај за регионалну туристичку понуду, али она нити врши позитиван нити негативан непосредан или посредан утицај на тражњу услуга које су везане за војвођански простор.

Са друге стране, хидрографија Војводине вреднује се вишеструко. Затворене и отворене воде су један од саставних делова војвођанског природног комплекса. Од отворених вода туристички је најатрактивнија река Дунав која захваљујући својим карактеристикама може бити самостални и комплементарни туристички мотив за коју се везује све већи број туристичких садржаја и све већи број туриста. Неке затворене воде су са друге стране законом заштићене и на њима се развијају посебни облици туризма намењени љубитељима природе као фотосафари и други алтернативни облици за које се у будућности предвиђа знатно већа потражња него до сада. Реке су такође фактор за који се везују разни облици спортско-рекреативног туризма и оне због тога привлаче љубитеље риболова и других активности на води. И на крају, хидрографија Војводине представља животну средину богатог и разноврсног фонда риба што представља комплементарни фактор туристичке понуде.

Биљни свет Војводине вреднован је као другоразредни по значају за туризам Војводине, иако на Фрушкој гори и другим деловима Војводине има посебних и законом заштићених биљних врста које такође могу да привлаче туристе и понуде различите туристичке садржаје за савремене туристе са посебним потребама који желе да истражују и упознају специфичности природе и биљног фонда Војводине. Али, њих би прво требало заштитити и створити им услове за одржив развој, а онда планирати такве облике туризма који их не би угрожавали, али би допринели њиховом упознавању и популаризацији.

Фонд дивљачи има задовољавајућу оцену, али ловишта која су некада била позната целом ловачком свету треба да буду сврсисходно уређена и опремљена тако да задовоље потребе савременог туристе да би могла да буду самостални туристички мотив Војводине. Ловни туризам је добар извор динарских и девизних прихода и због тога ловним теренима треба посветити одговарајућу пажњу укључујући опремање објеката, контролисан одстрел дивљачи, вештачко размножавање дивљачи, повећана брига о целовитости екосистема, уношење нових врста дивљачи у ловишта, стручна водичка служба и друго.

                                                                                                                

 

 3. Друштвене карактеристике и њихов утицај на туризам

 

Друштвени атрактивни фактори су они делови туристичке понуде који привлаче туристе а нису одраз природних услова. Настали као резултат људског физичког и умног рада они улазе у круг опште-друштвених добара. Њихово шире везивање за туристички промет наступило је у фази развијања туризма када се закључило да се бољи економски резултати могу постићи пвезивањем природних и друштвених атрактивности. Друштвене карактеристике које ће бити истражене у овом делу рада су: историја, становништво, привреда и физиономија насеља Војводине.

 

 3.1. Историја

 

Име Војводине на српском значи "војводство". Име носи порекло из 1848, када се регион данашње Војводине знао "Српска Војводина", али данас се назив "српска" не користи, јер је Војводина део Србије.

Службени назив на осталим службеним језицима Војводине:

      ·      хрватски: Autonomna Pokrajina Vojvodina

 

Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: Илири, Трачани, Келти, Римљани, Хуни, Словени, Авари, Гепиди, Византинци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци и други.Вреди поменути да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини рођено је шест римских царева.

Словени (укључујући и Србе) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом и седмом веку. У деветом веку су на овом подручју владале бугарске војводе, Салан и Глад. Саланова резиденција се налазила у Тителу.

Део данашње Војводине се налазио у оквиру Сремске краљевине, којом је владао српски краљ Драгутин, између 1282. и 1316. године, а после пада Србије под Турке (1459. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији Војводине као вазали мађарских краљева.

За историју Војводине је значајна појава самозваног српског цара, Јована Ненада, који је на простору данашње Војводине створио једну пролазну независну државу, са престоницом у Суботици 1526./1527. године. Северна и јужна Србија 1849. године

На Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Срби су 1848. године прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. Следеће, 1849. године, ова територија је призната за легитимни део Аустријске царевине, под именом Војводство Србија и Тамишки Банат (Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat) , а састојала се од Баната, Бачке и Срема(http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina).

После распада Аустроугарске монархије, Народно веће у Новом Саду је 25. новембра 1918. године прогласило уједињење Војводине са Србијом, односно, отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово прикључење Србији, што је касније озакоњено Видовданским уставом. Један дан пре тога (24.11.1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију Народног већа примио је регент Александар у Београду 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1929. је формирана покрајина Краљевине Југославије, названа Дунавска бановина, са седиштем у Новом Саду. После краткотрајног априлског рата 1941. и брзе капитулације Југославије, Војводина је подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали такозваној Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941-1944). У току фашистичке окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Покрет отпора, који су комунисти покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.Војводина је током Народноослободилачке борбе, са устројеним Покрајинским народноослободилачким одбором (од новембра 1943), добила у оквиру ослободилачког покрета аутономију као покрајина, с обзиром на историјске, економске и културне моменте, као и постојање већег броја припадника националних мањина. Скупштина изасланика народа Војводине 31. јула 1945. у Новом Саду одлучила је да Аутономна Покрајина Војводина уђе у састав Народне Републике Србије. Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржала до данас, иако се степен аутономије мењао током времена(http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina).

Наведени историјски развој Војводине који се везује делом за Европу, а делом за Србију, чини ову Покрајину друштвено атрактивном. Таква друштвена атрактивност може бити искоришћена у сврху обликовања туристичке понуде која ће бити више него до сада заснована на историјским карактеристикама и која ће створити услове за садржајнији боравак туриста, а могла би пружити и могућност за едукацију туриста, истраживање и упознавање њених друштвених специфичности и посебног историјског развоја.

 

 3.2. Становништво

 

Према последњем попису из 2002. године, Аутономна Покрајина Војводина има 2.031.992 становника, што чини 27,1 одсто од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.321.807, већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (погледати: Војвођански Мађари) (290.207), Словаци (56.637), Хрвати (56.546), Југословени (49.881), Црногорци (35.513), Румуни (30.419), Роми (29.057), Буњевци (19.766), Русини (15.626), Македонци (11.785), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци, Муслимани, Немци, Словенци, Албанци, Бугари и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).

Састав становништва према вероисповести је 2002. године био следећи: Православни (68,97%), Католици (19,11%), Протестанти (3,55%) и други. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православни, Мађари и Хрвати су католици, Русини су гркокатолици, док Словака има протестаната и католика, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница.

У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица Српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије

Статут Војводине, који представља основни правни акт на нивоу покрајине, дозвољава службену употребу, осим српског, још и мађарског, словачког, румунског, русинског и хрватског језика, којима говоре припадници највећих националних мањина.(http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina).

Све то указује на закључак да је Војводина мултикултурна захваљујући свом историјском развоју који је на географски простор Покрајине привукао велики број припадника различитих нација, националних или етничких група. Такав мултикултурни састав становништва Војводине је посебно атрактиван туристички мотив пошто туристима пружа прилику да на једном месту упознају различите народе, њихове различите националне историје и културе, а истовремено сазнају и мноштво података о њиховој заједничкој историји и култури Војводине коју су стварали током историје живећи и стварајући заједно на том географском простору.

                       

 

 3.3. Привреда

 

            Војводина је најразвијеније привредно подручје у Србији. Најзаступљеније привредне гране су пољопривреда и прехрамбена индустрија, метална и хемијска индустрија, грађевинарство, текстилна индустрија и др.

Привреда је заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 одсто њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 одсто приноса са ових поља отпада на житарице, 20 одсто на индустријско биље, а 10 одсто на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини, (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд.).

Развијена је и снажна базична индустрија. Метална индустрија производи машине за обраду метала, машине за пољопривреду, каблове за енергетику и телекомуникације, електричне ротационе машине, производе бродоградње (бродоградилишта у Новом Саду, Зрењанину, Апатину и Сремској Митровици), опрему за стоматологију, железничке вагоне и друге производе. Петрохемијска индустрија (рафинерије нафте у Новом Саду и Панчеву) производивештачкађубрива и агрохемикалије, метанол и сирћетнукиселину, етилен и пропилен. Развијена је и прерада каучука, као и фармацеутска индустрија. Такође, индустрија грађевинског материјала и неметала даје квалитетне производе: опеку, цреп и керамичке плочице, стакло, брусни и термоизолациони материјал, док је текстилна индустрија позната по производњи подних облога.У Војводини је лоцирана и једина фабрика у земљи за прераду целулозе и папира (Матроз у Сремској Митровици).

Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој Гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-византијског стила, углавном подигнути између 15 и 17 века.

Међутим, туризам би знатно више мога да буде заснован на привреди Војводине, нарочито на пољопривредној производњи која за туристе може да предсатвља посебну атракцију. Војвођанска села нису искористила своје атрактивне карактеристике за привлачење туриста који не само што желе да бораве у чистој и незагађеној сеоској средини, већ желе и да се упознају са традиционалним начином рада сеоског становништва и пољопривредним производима који се користе у гастрономији. Поред тога, стари и традиционални занати су такоже везани ѕа привређивање, али они су скоро замрли и још увек нису у потпуности искоришћени као туристичка атракција.

                                                                                              

 3.4. Физиономија насеља

 

Потребну специфичност Војводини дају градска и сеоска насеља. Специфичност градских насеља чине стара градска језгра настала у 18. и 19. веку грађена у стиловима барока и сецесије са елементима традиционалне архитектуре. Њихов значај огледа се у веома доброј очуваности. Најоргиналнија градска језгра су у Сремским Карловцима, Новом Саду, Суботици, Сомбору, Бечеју, Вршцу, Панцеву, Зрењанину, Кикинди, Сенти и Новом Бечеју.

Нису мање лепа и интересантна ни сеоска насеља или остаци фолклорне архитектуре. УетнографскомбогатствуВојводинеистичусекакратеристичнаушоренаселаукојиманекиобјектиимајураритетневредности. Посебно су интересантни делови улица од којих су понеки законом заштићени у насељима Бачки Петровац, Руски крстур, Бачки Моноштор, Стапар, Бачки Брег, Сивац, Темерин, Нештин, Купиново.Такођесу под заштитом државе и неке појединачне куће које сведоче о традиционалном начину градње различитих народа који живе на тлу Војводине, као на пример: Русинска кућа у Руком Крстуру из 19-ог века или сеоска кућа типична за Срем у Нештину са краја 18-ог века.

            Пошто насеља у целини одржавају начин живота становништва, од туристичког значаја су и појединачни објекти карактеристични за начин рада становништва. Тако су од појединачних објеката веома интересантни: млин Сувача у Кикинди, ветрењаче у Чуругу и Бакој Тополи и амбари у Стапару.

Такође, када су у питању насеља, карактеристичан облик насељавања представљају и монументални комплекси – дворци. Од 18 до 20 века у Војводини је изграђено више монументалних грађевина - двораца. Градили су их богати земљопоседници као своје летњиковце утонуле у парковско зеленило, далеко од градова, да пруже поглед на непрегледно богатство равнице. Можда најлепши је Фантаст, дворац Дунђерских код Бечеја са познатом ергелом. Ту су још дворци код Челарева и Кулпина који је претворен у музеј пољопривреде, затим код Новог Кнежевца и дворац Каштел - Ечка код Зрењанина итд.

Карактеристику војвођанских насеља чине и салаши – економска газдинства ван градских центара у којима се у прошлости одвијала пољопривредна производња. Велики број салаша је данас напуштен или претворен у хотелско-угоститељске комплексе који привлаче туристе.

Туристички потенцијал војвођанских салаша ни издалека није искоришћен у оној мери у којој њихове друштвене карактеристике, а пре свега историјске, привредне и културне специфичности, омогућавају. То се односи на развој рецептивних фактора и стварање услова за прихват туриста, као и на обликовање разноврсне туристичке понуде која ће задовољити различите потребе савременог домаћег и иностраног туристе.

Исто се односи и на дворце, као и на војвођанска села и градове у којима постоје објекти и просторне целине од раритетног значаја, а које треба укључити у туристичку понуду и мотивисати туристе из земље и иностранства да дођу и упознају специфичне друштвене карактеристике Војводине, од којих су многе везане за објекте, специфичан начин привређивања или вештине које су у нестајању.

            Све наведено о насељима говори такође и о потреби да се традиционалне вредности које су у нестајању очувају за будуће генерације. И савремена светска туристичка привреда је последњих година заснована на принципу одрживости ресурса на којима се може градити туристичка понуда. Због тога туризам Војводине не може у будућности само да користи постојеће друштвене карактеристистике, већ мора такође и да улаже у њихову заштиту и очување да би нове генерације туриста такође добиле прилику да се са њима упознају.

            Закључак: Мултикултурни састав становништва Војводине туристима пружа прилику да на једном месту упознају различите народе, њихове националне историје и културе, а истовремено сазнају и мноштво података о њиховој заједничкој историји током које су специфичним начином суживота и рада на простору Војводине стварали и  специфичне друштвене вредности које могу бити атрактивне за туризам. Међутим, ове вредности нису укључене у туристичку понуду у оној мери у којој то савремени туризам омогућава кроз плурализам понуде и потражње. Иако ове вредности постоје и независно од туристичких кретања, туристичка политика Војводине их није укључила у туристичку понуду можда највише због тога што су материјална добра везана за насеља, као нпр. суваче, млинови, воденице, салаши, дворци и други објекти, недовољно заштићена и немају употребну функцију. У групи везаној за насеља јединосу стара градска језгра уређена и могу да представљају атракцију за туристе. Када је у питању пољопривреда, ова традиционална привредна грана такође може бити атрактивна за туристе јер кроз сеоски туризам пружа могућности за различите активности у природи кроз упознавање традиционалног начина рада војвођанског становништва. Међутим, сеоски туризам у Војводини није посебно развијен јер не постоје села и сеоска домаћинства која се баве туризмом и која имају развијену и атрактивну туристичку понуду. О томе на необичан начин сведочи каталог Туристичке организације Војводине «Сеоски туризам, Еј, салаши» у којем се говори о руристчком потенцијалу салаша, али не наводи ни један конкретан салаш на који туриста може да оде и да у њему борави.

 

  

 4. Најзначајније културно-историјске вредности

 

Културно-историјске вредности Војводине узете као јединствена целина и посматране као друштвени атрактивни фактор туризма Војводине, чине изванредно особен комплекс културног наслеђа и традиције бројних народа који су вековима живели на тлу Панонске низије. Они су аутентичан доказ историјског развоја бројних цивилизација које су у континуитету (од времена праисторије, преко античког периода и средњег века до савременог доба) оставиле фонд културно-историјског богатства које је изузетно занимљиво и атрактивно за туристе.

Међу њима су на првом месту најстарије установе кутуре које представљају упориште у традиционалном, културном и научном животу и развоју српског народа у Војводини:«Матица Српска», основана 1826. године и «Српско народно позориште», основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије

(http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina)

У оквиру културно-историјског наслеђа Војводине издвајају се и православни манастири којима је овај простор изузетно богат. Међу њима, нарочито се истиче 16 српских средњевековних манастира на Фрушкој гори који су њено највредније споменичко благо. Највећи број је грађен током 15-ог и 16-ог века. Неки од њих су и знатно старији јер се прва писана сведочанства о њиховој древности помињу у периоду када су грађени остали православни манастири. Зато се за Фруску гору везује термин Српска Света гора управо зато што обилује комплексом православних манастира који су веома слични манастирима са Свете горе на Атосу у Грцкој. Међу њима су најпознатији: Крушедол (8 км источно од Ирига, изграђен 1516. године и више пута разаран и обнављан), Гргетег (грађен је 1465/1485, пре велике сеобе србаља опустео, 1708 обновљен, у II светском рату тешко страдао, комплетно реновиран тек 2002), Јазак (2км северно од села Јазак на јужној падини Фрушке горе, највероватније је из прве половине XВИ века), Мала и Велика Ремета (Мала ремета: 2 км од села Јазак, данашња црква датира из 1759. године када је осликан и иконостас, Велика Ремета: први писани податак је из 1562., више пута страдао током бурне историје), Хопово (7 км од Ирига поред главног пута Нови Сад – Ириг, изграден је 1576. г) и Раваница (податак када је манастир саграден није познат, али спомињање у старим списима из 1589. сведочи о његовој древности). Поред њих споменичко благо чине и православни манастириу рушевинама: Раковац, Беочин, Прибина Глава, Петковица, Кувеждин, Шишатовац, Дивша, Бешнево и Старо Хопово. Сви ови манастири су током векова били стожери духовног живота целокупног српског народа. Сви манастири представљају ремек дела архитектуре, сликарства и читавог културног стваралаштва српског народа на овим просторима. На крају они су специфични музеји са архивским материјалом и ризницама и свакако их треба посетити. Међутим, пошто су то живи манастири у којима се и данас одвија света литургија, од туриста који посећују манастир се очекује да се прикладно облаче и понашају у складу са православним обичајима.

Значајну културно-историјску вредност Војводине чини и велики број галерија и музеја ликовне уметности као и специјализованих, завичајних, градских и музеја општег типа. Највећи број галерија и музеја ликовних уметности постоје у Новом Саду, али и у другим градовима као што су: Зењанин, Суботица, Апатин, Ечка, Сомбор (Галерија Милан Коњовић), Српска Црња (Меморијал музеј Ђура Јакшић), Ковачица (наивно сликарство) и др.  Специјализованих музеја у Војводини има око 15 и то су и највеће атракције за туристе јер одражавају специфичне вредности војвођанске културе ко на пример: Дворац у Челареву, Спомен збирка Јована Јовановића Змаја и Ризница Српске Православне Цркве, Музеј пчеларства у Сремској Каменици, Пољопривредни музеј у Кулпину, Позоришни музеј Војводине у Новом Саду, Музеј коњарства у Зобнатици, Музеј хлеба у Пећинцима и многи други. Међу завичајним музејима истичу се: Завичајна збирка у Сремским Карловцима, Завичајни музеј Рума и други. Градски музеји постоје у скоро свим већим војвођанским градовима: Нови Сад, Суботица, Сомбор, Бечеј и Вршац имају градске музеје, док неки градови као Панчево и Кикинда имају народне музеје као музеје општег типа.

Са друге стране, археолошка налазишта и збирке такође представљају део музејских фондова као најстарији споменици културе који сведоче о развоју различитих култура и цивилизација на тлу Војводине. Међу њима најзначајније вишеслојно налазиште је «Гомолава» у селу Хртковци на путу Нови Сад-Рума-Шабац на којем су пронађени докази постојања култура неолита, палеолита, гвозденог доба, као и античке епохе (све до средњег века). Међутим, на подручју Војводине постоје и други бројни археолошки објекти који сведоче о животу на овим просторима у доба палеолита (код Вршца и Суботице) и старијег неолита (крај села Старчева у Банату и других у Срему). На многим местима распрострањена је винчанска група, а такође су бројна налазишта из бронзаног и гвозденог доба, а у срему и из античког периода. На подручју Сремске Митровице стоје остаци великог античког града «Сирмијум» који је био веома развијен у првим вековима нове ере. За средњи век значајни су локалитети: тврђава у Бачу, остаци тврђава у Новом Бечеју, Сланкамену, Ковину, Врднику и Вршцу, као и базилике «Арача» и «Домбо».

Етнографско богатство Војводине је велико због великог броја народа и националних мањина које живе на овим просторима. Оно се састоји из фонда покретних и непокретних споменика. Покретни споменици се налазе у музејским збиркама већих градова, а највише су очувани предмети домаће радиности и традиционалног занатства: ћилими, вез, златовез, чипке, предмети од дрвета, керамика и разни обичајни предмети. Од непокретних етнографских споменика највећу туристичку вредност имају: суваче, амбари, ветрењаче, воденице и сеоска архитектура.

Закључак: Културно-историјски споменици Војводине нису туристички активирани у складу са својим туристичким вредностима. Томе је допринела досадашња туристичка политика која није на одговарајући начин вредновала туристички значај културних вредности Војводине. Иако је било таквих покушаја у прошлости (Акта туристика, б/2, Нови Сад, 1979), туристички значај културно-историјских вредности Војводине тек треба да буде сагледан, а културно-историјски споменици укључени у туристичку понуду. То се највише односи на оне међународног или националног значаја који су оцењени високом општом туристичком вредношћу, каш што су средњовековни градови-тврђаве и манастири. Њихов повољан географско-туристички  положај, близина емитивних подручја, повољан положај у односу на саобраћајнице, а највише особине споменика, њихова концентрација и стање реалативне очуваности, стварају услове за њихову бољу искоришћеност у туризму.

Када су у питању дворци, њихова туристичка искоришћеност је веома ниска пошто су они углавном запуштени, а само мали број је адаптиран, као на пример Челарево у коме се налази стална поставка стилског намештаја и примењене уметности, што ипак не исцрпљује могућности које пружа комплексни амбијент овог дворца са ретким и старим парком и другим објектима.

Мрежа активних културних установа У Војводини је веома развијена и оне имају добру општу туристичку вредност. Томе погодује то што се оне углавном налазе у већим градовима на добрим саобраћајним правцима. Међутим, оне још увек своју делатност нису прилагодиле туристима ни што се тиче радног времена, ни кустоског вођења на страним језицима, ни многих других пратећих садржаја који могу бити намењени туристичким посетиоцима. Томе доприноси недостатак материјалних средстава потребних за њихову заштиту и очување што смањује њихово коришћење у туристичке сврхе. Решење би могло бити у томе да туризам улаже у њихову заштиту, а не само култура. То се подједнако односи и на етнографско наслеђе, а посебно непокретно које захатева одређена инвестициона улагања да би добило своју савремену употребну вредност и било атрактивно за туристе. Таква улагања препоручује и Савет Европе у бројним препорукама које се односе на културно наслеђе у функцији туризма, а најдиректније у: «Препорука (2003)1 о промовисању туризма у циљу унапређења културног наслеђа као фактора одрживог развоја» (Културно наслеђе, 2004).

Са друге стране, укључењу културно-историјских споменика у туристичку понуду погодује и све веће интересовање туриста за културне вредности и све бржи развој културног туризма, као селективног облика туристичких кретања која су мотивисана културним разлозима.

  

 

 5. Манифестације

Манифестациони туризам у Војводини има дугу традицију што је свакако резултат етнички и религијски хетерогеног простора, затим разлицитих обичаја, веровања, навика, али и различитих начина привређивања. Тако се на овом простору од око само 20.000 км² развио велики број манифестација готово свих профила. Сваки туриста који се нађе на простору Војводине пронаћи ће неку манифестацију за себе, које заиста одишу аутохтоним духом војвођанског краја. Манифестације чини велики број фестивала, смотри, сајмова, вашара, изложби, спортских сусрета или религијских фестивала подељених у три групе према годишњем добу у којем се одржавају. Број посетилаца сведочи о томе да су оне туристички веома атрактивне, али и да број посетилаца варира од манифестације до манифестације, почев од 100.000 (Дани пива у Зрењанину) до свега неколико стотина колико посети највећи број манифестација.

Летње манифестације су:

Чобанскипаприкаш (Зрењанин / Меленци, одржавасеувекнаДухове (15. јун). Бројпосетилаца: 2.000-2.500),

Позоришнимаратон(Сомбор, увекупрвојполовинијуна. Број посетилаца: 15.000), ●Карневал цвећа (Бела Црква, одржава се 23.-26. јуна. Број посетилаца: 8.000),

Фестивал културе «Црвена ружа» (Кула / Руски Крстур, одржава се 28. јуна, број посетилаца: 1.500),

Северобанатска жетелачка прослава (Кикинда / Сајан, одржава се 5. јула, број посетилаца: 500),

Ивањско цвеће (Панчево, од 1.-7. јула, број посетилаца: 10.000),

Апатинске рибарске ноћи  (Апатин, од 3.-7. јула (траје 4 дана), број посетилаца: 3.000), ●Дужијанца (Суботица/Таванкут Средином јула, број посетилаца: 300-400),

Дани рибље чорбе у Лудашу (Суботица/Лудаш 5. јула, број посетилаца: 1.500), ●Бостанијада (Сремска Митровица/Шашинци, 26. јула, број посетилаца: 1.000),

Ивањско цвеће (Кула/Сивац, одржава се 6. јула, број посетилаца: 1.000),

All star” котлет фестивал (Ада / Мол, одржава се 26. јула, број посетилаца: 2.000), ●Интернационални рибљи фестивал (Кањижа, 18.- 20. јула, број посетилаца: 35.000), ●Дужијанца-Коњске трке (Суботица, 26.- 27. јула, број посетилаца: 2.500),

Бостанијада (Жабаљ/Ђурђево, крајем јула, сваког дана 100-200 посетилаца; фестивал траје месец дана),

Бал на Дунаву(Бачка Паланка, Спортско рекреативни комплекс на Дунаву, одржава се првог викенда јула и траје 3 дана, број посетилаца: 30.000),

Дани краставаца  (Бачко Петрово Село / Бечеј 12.-13. јула, број посетилаца: 1.500), ●Жетелачки дани(Панчево / Војловица, 23.- 26 јула, број посетилаца: 300-500), ●Жеталачки дани (Суботица, почетком августа, број посетилаца: 10.000),

Дужијанца - Затварање жетелачког фестивала(Скуп у центру града, Суботица 8. - 10. августа, број посетилаца: 20.000),

Словачки национални фестивал (Бачки Петровац/Бачки Петровац 8.- 10. августа, број посетилаца: 10.000-15.000),

Дани поврћа(Госпођинци, 23. августа, број посетилаца: 800),

Дани пива(Зрењанин/Зрењанин, 22.-30. августа, број посетилаца: 100.000),

Колонијасликара (Суботица/Бунариц 21.- 24. августа Број посетилаца: 800), ●Бостанијада (Ириг / Ривица, 1. и 2. август, број посетилаца: 1.000),

Дани рибара (Алибунар, од 29.-31. августа, број посетилаца: 5.000),

Жеталачки дани Суботица, почетком августа, број посетилаца: 10.000),

Окупљање произвођача теста, хлеба и других сличних производа (Кикинда/Сајан, 24. августа, број посетилаца: 300).

Јесење манифестације су:

Штрудлијада (Панчево / Долово, одржава се 7. септембра. Број посетилаца: 5.000), ●Коњске игре у Зобнатици (Бачка Топола, 9. септембра. Број посетилаца: 15.000), ●Грожђебал – Карловачка берба грожђа (Сремски Карловци, одржава се средином септембра, траје 3 дана, број посетилаца: 45.000),

Патлиџанијада (Ириг / Нерадин 5. - 6. септембра Број посетилаца: 2.000),

Дани вина (Бачка Топола / Стара Моравица, 10. септембра. Број посетилаца: 2.000),

Фестивал фолклорне традиције у Војводини (Бешка, од 15. - 16. септембра, сваке године у другом месту; ове године је био у Бешки 30. јула, број посетилаца: 1.500),

Џез фестивал Кањижа, од 11.-13. септембра. Број посетилаца: 1.500),

Златне руке Суботице и дани летине (Суботица / Палић, 27. септембра, број посетилаца: 50.000),

Дани бербе грожђа у Хајдукову (Суботица / Хајдуково, од 26.- 28. септембра, број посетилаца: 6.000),

Грожђебал – берба грожђа (Вршац, од 19.- 21.септембра, број посетилаца: 100.000), ●Дани лудаје (Кикинда, од 10.-12. октобра. Број посетилаца: 5.000-20.000),

Сомборске музичке ноћи (Сомбор, 15. октобра - 15. новембра, број посетилаца: 1.400)

Зимске манифестације су:

●Интернационални фестивал хармоникаша (Нови Кнежевац, 14. - 16. децембра, број посетилаца: 500),

Борба гусана «Бело пере» (Кикинда/Мокрин, почиње 7. јануара, финале се одржава крајем фебруара, број посетилаца: 8.000),

Дани вина (Кикинда/Иђош 14. фебруара, траје 7 дана, број посетилаца: 500), ●Сланинијада (Панчево/Качарево, одржава се увек за викенд пре последњег викенда у фебруару, број посетилаца: 100.000),

Кобасицијада (Србобран/Турија, последњи викенд у фебруару, број посетилаца: 50.000-60.000),

Ђурдевдански и Ускршњи фестивал (Житиште, увек недељу дана пре Ђурђевдана (6.мај), број посетилаца: 500),

Фестивал пите (Банатски Деспотовац, последња недеља априла (22. априла), број посетилаца: 200-300),

Светски шампионат у туцању ускрсњих јаја (Кикинда/Мокрин, одржава се на православни Ускрс, број посетилаца: 3.000-4.000),

Ускршње игре (Кикинда/Сајан, недељу дана пре католичког Ускрса, број посетилаца: 400),

Ђурдевдански фестивал фолкора (Сомбор/Кљајићево, недељу дана пре Ђурдевдана 6. маја, број посетилаца: 800),

Интернационални дечији фестивал фолклор играча «Осмех Сомбора» (Сомбор, одржава се 1. маја и траје један дан, број посетилаца: 1.500),

Куленијада (Нови Сад / Бачки Петровац, одржава се 25. маја, број посетилаца: 1.000), ●Фестивал фолклора “Танцуј, танцуј” (Гложен, одржава се 26. маја, број посетилаца: 2.000),

Зона Парада фолклорне традиције у Војводини (Србобран, одржава се 29. маја. Број посетилаца: 1.000).

Закључак: Највећи број манифестација у Војводини може бити туристички атрактиван, али број посетилаца показује да су оне према утицајној зони највише окренуте локалном становништву и посетиоцима из шире околине. Само мали број манифестација се по утицајној зони може сврстати у националне и међународне, тачније, један мањи број манифестација привлачи посетиоце из целе земље и иностранства. Такође се може заључити да се наведене манифестације организују током целе године што може допринети не само обогаћивању туристичке понуде, већ и проширењу туристичке сезоне, ако би их савремена туристичка политика укључила у туристичку понуду Војводине више него што је то сада случај.

 

 

 6. Етно-гастрономске вредности 

Богато, разноврсно и специфично кулинарство Војводине, које иначе важи као значајан атрактивни фактор савремене туристичке понуде у свету, сачињавају више међусобно повезаних кухиња које су настале као последица вишенационалног састава Покрајине (војвођанска, војвођанско-мађарска, војвођанско-словачка, војвођанско-румунска). Име Војводине у туризму традиционално је повезано за појам богате и разноврсне кухиње. «Војвођанска» кухиња нема своју утвђену кулинарску физиономију иако је популарна и призната. Њена привлачност лежи, пре свега, у разноврсности јела. Чињеница је, међутим, да она не постоји као посебна кулинарска целина и да се већина правих војвођанских јела може доживети само у домаћинствима. Ово не умањује њен значај него је чини још атрактивнијом. Једно од главних особина «војвођанске» кухиње је употреба велике количине паприке, зачина и разноврсног поврћа. Осим тога, ова кухиња је позната по врло снажним јелима засићених масноћа у чијој употреби биљно уље постепено потискује свињску маст. Од јела су чувене војвођанске супе (живинска, говеђа, а супа од морки сматра се као својеврстан кулинарски доживљај). У «војвођанској» кухињи употребљавају се све врсте меса, рибе, а од дивљачи срна, зец и фазан. Типични војвођански колачи су гибанице и пите савијаче.

Према некадашњој категоризацији, највише је рангирана «војвођанска кухиња» али је и њена општа туристичка вредност на граници између «задовољавајуће» и «добре» (Акта туристика, б/2, стр.196). Ипак, и поред мултикултурног богатства куњиње, етногастрономске вредности Војводине су минимално искоришћене у туристичкој понуди, насупрот општој тенденцији пораста њиховог значаја као атрактивности која непосредно и успешно утиче на туристички промет у свету.

 

 

 7. Материјална база

  

Подаци о смештајним капацитетима у Војводини су веома различити. У документу Министарства трговин, туризма и услуга «Стратегија развоја туризма Србије» наводи се да у Војводини постоји 448 објеката за смештај, 7689 лежаја, 178 туристичких предузећа која остваре  приход од 28,5 милиона ЕУР, 3.919 запослених у туризму. Са друге стране, на интернет презентацији војвођанског туризма «Визитвојводина» наводи се податак да «капацитетиугоститељскихобјекатасапреко 10.000 лежајева - нудетуристимаугоданборавак». На основу тога се може закључити да у Војводини и Србији не постоји јединствена методологија, као ни критеријуми евидентрања и категоризације смештајних капацитета, али да се они крећу између 7.500 и 10.000 лежајева.

Кроз Војводину пролазе и друге важне саобраћајнице, пре свега аутопут који иде од централне Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак аутопута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око аутопута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.

На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток-Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.

 

 

 8. Промет туриста

 

У документу «Стратегија развоја туризма Републике Србије» наведени су следећи подаци о промету туриста у Војводини: 245,6 хиљада долазака годишње, 686,2 хиљаде ноћења.

Обједињени подаци о промету туриста у Војводини су ретки. Лакше су доступни појединачни подаци као на пример да подручје Зобнатице месечно посети преко 35000 посетилаца. Међутим, ни из тога се не може закључити колико туриста годишње посети Зобнатицу, пошто туристи не долазе у подједнаком броју током свих месеци у години.

            Такође се сабирањем броја посетилаца привредних, културних, спортских и свих других манифестација у Војводини може закључити да њих годишње посети око 700.000 посетилаца од којих један део чине туристи, а један локално становништво. Овај податак не укључује број посетилаца највеће и најпознатије манифестације «Exit» који се одржава у Новом Саду и по којем Војводина постаје једна од најатрактивнијих туристичких дестинација. Међутим, ако се упореди са бројем долазака годишње који је исказан у стратешком документу Министарства трговине, туризма и услуга, може се закључити да велики број долазака на манифестације није регистрован као туристички долазак, јер је очигледно да само број посетилаца манифестација у Војводини премашује  и број долазака и број ноћења.

 

 

 

 9. Облици туризма

  

Географски положај,природна и културна богатства овог подручја су основа за разнородну и специфичну туристичку понуду Војводине која обухвата резличите облике туризма:

●Транзитни туризам

●Градски туризам

●Планински туризам

●Еколошки туризам - туризам у заштићеној природи

●Спортско-рекреативни

●Бањски

●Културни туризам у оквиру којег је посебно развијен сакрални (верски), културно-историјски, манифестациони и музејски туризам

 

Транзитни туризам

 

Захваљујући свом географском положају, комуникативности простора и постојећим транзитним коридорима, у Војводини је развијен транзитни туризам. Он се развија на следећим правцима међународног и националног туристичког транзита:

●Аутопут Е-660 Суботица-Сомбор-према Сарајеву и Јадрану;

●Аутопут Е-70 Београд-Панчево-Вршац-Ватин-Румунија;

●Друмске саобраћајница Кикинда-Сента-Сомбор; Вршац-Зрењанин-Бечеј-Оџаци

●Долином реке Саве воде међународни путеви који полазе из индустријски најразвијенијих и највећих туристичких дисперзива Европе у погледу становника и туристичких потреба;

●Долином Дунава води међународни пут из северне и средње према југоисточној Европи (Хамбург-Берлин-Будимпешта-Суботица-Београд); даље од Београда до Ниша води међународни транзитни правац Е-75 који обједињава све правце из западне, средње и северне Европе према Грчкој и Малој Азији.

 

Градски туризам

 

У свим плановима развоја туризму градова се даје изузетно важна улогаа, а од три градска центра првог степена у Србији, чак два су у Војводини. То су Нови Сад и Суботица.

Нови Сад је привредни, политички и културни центар Војводине и главни град Покрајине. Истовремено, он је и важан железнички, друмски и речни саобраћајни центар, као и веома популаран туристички град са изразито лепом и интересантном околином. Захваљујући свом изванредном положају, непосредној близини Фрушке горе и Дунава, Нови Сад има низ пријатних и лепо уређених излетишта у ближој околини. У самом граду, дуж песковите обале Дунава пружа се чувена плажа «Штранд», одвојена уским дунавским рукавцем од веома популарног излетишта «Рибарско острво».

Суботица је друга по величини општина у Војводини. Налази се на крајњем северу Бачке и граничи са државном границом према Мађарској. Туристичке атракције Суботице су Палићко језеро величине 5,6 км2 које лежи у средишњем делу Панонске низије, као и велики број привредних и културних манифестација међу којима је најзанимљивија и надалеко позната приредба посвећена народним жетвеним свечаностима «Дужијанца».

Међутим и други војвођански градови су такође туристички атрактивни. У документу «Стратегија развоја туризма Републике Србије» градови и градска језгра се наводе као ресурсна и атракцијска основа кластера Војводина у области културе, али с обзиром да је њихова атрактивност везана за област културе, о томе ће бити више речи у делу који се односи на културни туризам.

 

Планински туризам

 

Захваљујући Фрушкој гори, шумовитој планини у северном делу Срема која је проглашена за национални парк, у Војводини је развијен планински туризам. Њене шуме, пријатна клима, богата флора и фауна, знатан број туристичких хотела и планинарских домова, чине ову планину привлачном за одмор и рекрацију туриста.Има добре смучарске терене од којих се нарочито истичу Бранковац, између Змајевца и Осовљ, и Банстол (дуг 8 км) између Чортановаца и Сремских Карловаца. Омиљено је излетиште планинара и других љубитеља природе, па се њена туристичка атрактивност може везати и за еколошки туризам у заштићеној и чистој природи, о чему ће бити више речи у том делу.

 

Еколошки туризам - туризам у заштићеној природи

 

Овај облик туризма је веома развијен у Војводини пошто су најочуванији делови природе у Војводини посебно законом заштићени, а истовремено и туристички најатрактивнији. То су Национални парк Фрушка гора, затим као специјални природни резервати Банаска и Суботичка пешцара, Вршацке планине парк природе, регионални паркови природе Апатинско подунавље, Стари бегеј са Царском баром и строги природни резервати Обедска бара, Палић, Лудаш и сл. Познате оринитолошке станице које су данас стављене под заштиту природе су: Царска бара, Лудаш, Засавица, Обедска бара, Мртва Тиса и Дубовац. Лепота и значај ових места огледа се у богатство птичијег света. На Царској бари има 240 различитих врста птица, на Обедској 217, а на Засавици 140 од чега цак 80 гнездарица. Многе од њих су веома ретке и спадају у ред угрожених, па су стављене на светску "црвену листу".

 

Спортско-рекреативни облици туризма

 

Међу спортско-рекреативним облицима туризма најазвијенији је ловни и риболовни туризам захваљујући томе што постоји двамилионахектараловнихтерена и 1.700 километараобаларекаиканаладоступнихриболовцима.

Својевреме туриста може провести у лову, ловећиуглавномупољима, свеврстеситнедивљачи. Војводина иако претежно равничарско подручје са малом пошумљености и великим процентом обрадивог земљишта пружа готово идеалне услове за гајење, па према томе и лов свих врста дивљачи. Ретко се где могу наћи подручја где се на релативно малом простору може успешно гајити толики број врста и ситне и крупне дивљачи. Тако се ловишта у Војводини убрајају међу најпознатија у Европи. Предности Војводине, као ловно-туристичке дестинације, осим великог броја врста, су у томе што је ту општа ловна и угоститељска култура на заиста високом нивоу. Подручје ове равнице може се похвалити и дугом традицијом, па је Војводина дуго била најпознатије стециште ловаца у Европи. Такоде трофеји светски и европски прваци узгајани су баш овде. Најпознатије врсте дивљачи, којом се ово подручје поноси и коју можете овде ловити су: јелен срндац, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, зец, фазан, јаребица и препелица. Ова покрајина има око 2.000.000 ха под ловиштима и ту је формирано 89 ловишта. којим газдују најцешце ловачке организације.

Богатствоводе, односновеликерекесуправирајзаонекојиволериболов. Многобројна ловишта, мрестлишта од светског значаја, уз реликтне шуме алувијалних равни од непроцењивог су значаја. Потребно је само споменути Ковиљско-петоварадински рит, Горње подунавље, Царску бару или Засавицу па да сваком риболовцу буде јасно о чему се ради. Међутим, туриста неће много погрешити ни ако оде на Беру, Карац, Мостонгу, Босут или Јегричку. У водама војвођанских река најчешће се лови шаран, сом, бела риба, штука и смуђ. Ове рибље врсте на неки начин и симболизују овај простор, што свакако говори о њиховом значају. Неопходно је споменути и канале који пресецају ову покрајину и у којима се веома успешно може ловити, а посебнојеинтересантани фото-сафари ујединствениморнитостаницамауЕвропи: Засавици, ЦарскојбариилиОбедскојбари.

Традицијаузгајањакоњапослужилајезаформирањевеликогбројаергелатакодајеовдемогућејахањенарелативновеликомбројудестинација. Зобнатица се по свим карактеристика може назвати јединсвентвеним комбинованим излетиштем. Налази се у непосредној близини су Бачке Тополе у близини међународног пута Е-75 на потезу према Суботици. Довољно је рећи да подручје месечно посети преко 35000 посетилаца. Зобнатица је ипак најчувенија по ергели са традицијом узгоја расних коња која је стара преко 200 година. Зобнатица гостима нуди јахање на расним и одгајаним грлима, школе јахања за младе и одрасле, вожњу фијакером, али и вожњу аутохтоним ловачким кочијама. У предивном амбијенту срца панонске равнице на зобнатичком хиподрому могуће је гледати трке најпознатијих коња целог региона. У Зобнатици се налаз и музеј коњарства који је као такав јединствен у Европи. У целом комплеску налази се и веома добро опремљени хотел «Јадран» који нуди све услуге. Зобнатицу би требало свакако посетити и за време Зобнатичких коњских игара, традиционалне манифестације која се одражава сваке године у другој недељи септембра. Јахање је туристичка атракција и туристичког комплекса Фантаст, смештеног у источном делу Бачке у општини Бечеј, поред пута Бачка Топола - Бечеј на 14 километру од Бечеја. На простору од 65 ха налази се дворац, ергела, мали каштел, капела, парк и остали пратећи објекти. Дворац је подигао почетком XX века познати војвођански велепоседник Богдан Дунђерски. Здање има изузетну архитектонску вредност и представља необичну мешавину стилова барокне, романске неокласичне архитектуре. Дворац сачињавају две кружне и две купасте куле, а највећа која доминира грађена је по угледу на куле средњевковних замака -донжон. У дворцу се налази модерно опремљен хотел. Капела поред дворца грађена је у неовизантијском стилу и поседује иконостас од непроцењиве вредности којег је осликао Урош Предић. Ергела спада у ред најпознатијих у овом делу Европе и ту су одгојена најпознатија грла у бившој Југославији. Данас је овде организована школа јахања, а могуце је и изнајмљивање коња туристима. У оквиру комплекса се налази и парк са мноштвом различитих врста дрвећа и уређеним стазама за шетњу. Поред хотела посетиоцима су на располагању тениска игралишта, а ту је и писта за мале авионе.

Близу Жабља је отворен први голф центар у Србији.Голф центар се налази у најпитомјем делу војвођанске равнице, на обали реке Тисе, у непосредној близини Царског ловишта и Царске баре. Смештен је непосредно уз магистрални пут Нови Сад – Зрењанин, у општини Жабаљ и удаљен свега 60 минута вожње од Београда или 13 минута вожње од Новог Сада. Голф центар се просторе на површини од 45ха уређене травнате површине. У оквиру овог комплекса налази се голф терен са 9 рупа, од којих тренутно 3 у функцији, Дривинг Ранге са 9 уредених и опремљених тренажних боксова, мини баром и пунктом за изнајмљивање опреме и Цлуб хоусе са паркингом, рецепцијом, клупским салоном, пиано баром, чланском канцеларијом, Анлаве амбулантом и терасом са погледом на терене.
Река Тиса, бисер војвођанске равнице, у овом делу свог пловног пута окружена је питомим пашњацима и богатим рибњацима, што умногоме краси и заокружује амбијенталну целину голф центра

Поред ових спортско-реакреативних облика туризма, у Војводини је развијен и бициклизам па се туристима нуде бројне бициклистичке туре по главном граду Новом Саду чији је најинтересантнији део обилазак Петроварадинске тврђаве. Постоји такође и бициклистичка тура по Фрушкој Гори, као и многе друге по другим деловима Војводине.

 

 

Бањски туризам

 

Овај облик туризма је развијен захваљујући изворима термалнихитермоминералнихвода на којима су изграђенимодерниздравствено-рекреативницентри (Кањижа, Пригревица, Врдникидруги). Бање у Војводини имају дугу традицију и одувек су била омиљена места за одмор и лечење. Ова покрајина је веома богата термоминералним водама различитих врста које се препоручују се за лечење свих болести за које су иначе бање предвидене. Ретко где се на подручју од 20.000 км˛ може наићи на толики број термоминералних извора који су послужили као основа за изградњу бања и рекреационих центара. Наиме, термоминералне воде су оне које садрже више од 1грама/литру минералних материја и топлије су од 20 Ц. Велико богатство овим водама резултат је веома специфичних геолошких промена које су се овде кроз историју одиграле. Различит састав уз велики број извора дали су Војовдини епитет балнеолошке земље. Најпознатије бање овог подручја су, кренувши од севера:

Бања Кањижа - налази се у северној Бачкој надомак мађарске границе, спада у натријум хидрокарбонатно-сулфидне хипертерме, чија је температура на изворима 51Ц, 64Ц и 72Ц. Своју славу стекла је по лечењу готово свих врста реуматизма, нервног система, лечењу кичменог стуба. Бања је опремљена савремним средствима за лецење (терапијски базен, подводна масажа, системи за електротерапију, четвероћелијска када и сл.). Осим тога ово је рехабилитациони центар са веома квалитетним смештајним капацитетима у којима постоје сви услови за угодан боравак,

Бања Јунаковић се налази на северозападу Војводине, 10 км одаљена од Мађарске границе и 2 км удаљена од Апатина, у близини села Пригревица. Данас бања Јунаковић представља специфичан здравствени и рекреативни центар, али и центарза ловни и конресни туризам. Карактеристицне хемијске и физицке специфицности воде ове бање користе се у балнео-терапеутске сврхе, служе за лечење реуматизма, гинеколошких обољења и за инхалацију. Излазна температура Температура воде је измедју 51 и 59 Ц и спада у хлоридно-хидрокарбонатнао натријумска. Данас у оквиру бање и хотела стално су вам на располагању лекари и физиотерапеути. Хотелски објекат се пруза на поврсини од 2272м,садржи 68 двокреветних соба, 4 апартмана и 4 просторије за медицинско особље. У саставу хотела се налази ресторан са 200 седиста. У ресторану се приређују разно скупови, банкети а оспособљен је да пружа услуге већим туристичким групама и излетницима. У ресторану се слузе разноврсна јела, као и одабрани рибљи и остали специјалитети војвођанске кухиње.

Фрушка гора поред свих вредности које поседује, богата је и бањама. Дуж раседа у стенама јављају се термоминерални извори. Међу њима познати су следећи локалитети:
Врдничка бања налази се на јужним падинама Фрушке горе, удаљена 30 км од Новог Сада. Врдничка топла вода са температуром 32,8şЦ експлатише се у љековите сврхе. Бања је специјализована за лечење реуматских и коштаних болести где се примењују најсавременије методе терапије укључујући ту и акупунтуру.
Ту је изграден хотел "Термал" који располаже са два затворена и једним олимпијским базеном. Врдничка бања је еколошка оаза богате вегетације, чистог ваздуха и пријатне климе. Осим тога Врдник је и најзнацајнији спортско-рекреативни центар на простору Фрушке горе.

Бања-Стари Сланкамен смештена уз сам Дунав, на ушцу Тисе 35, километара од Новог Сада старим путем за Београд.Сланкаменски слани извор има температуру од 18,5 Ц. Ту је изграђен рехабилитациони центар за лечење централне одузетости и пострауматских и постоперативних стања. Методе лечења су најсавремније хидротерапије и друге физикалне терапије. Слану воду, која данас избија из пишталина, користили су још Турци, али се касније, пред крај XИX века, на њена лековита својства заборавило. Бања се налази у предивној околини. Наиме, преко пута Сланкамена налази се ушће Тисе у Дунав, у непосредној близини је Сланкаменачка тврђава, која је сведок бурне прошлости, а све је употпуњено прелепим песковитим плажама на Дунаву.

На простору Фрушке горе налазе се и термоминерални извори код Старог Хопова, и код Љубе и Ердевика који се неексплатишу.

Културни туризам

У културном туризму Војводинепосебноместозаузима сакрални (верски) туризам захваљујући фрушкогорскимманастиримакојипленетуристе својомстаромсрпско-византијскомархитектуромиз 15. до 17. века, смештенипообронцимапитомеФрушкегоре, каоспоменициодизузетногисторијскогзначајаисадрагоценомуметничкомбаштином.

Од бројних споменика прошлости поред Фрушкогорских манастира привлачна је чувена Петроварадинска тврђава са својим необичним сатом - заштитним знаком Новог Сада, поносни је Гибралтар на Дунаву и једно од највећих утврђења Европе (112 ха). Карактеристична је и тврђава Бач из 11 века, поред истоименог места, по којој је и цитава област Бачка добила име. Веома занимљиве су и ископине римског града Сирмијума у Сремској Митровици, некадашњем седишту римских царева.
Историјски градић Сремски Карловци, у близини Новог Сада, поред изванредно очуваних објеката грађанске архитектуре 18 и 19 века и грађевина значајних за културну прошлост српског народа познат је по производњи одличних вина и по омиљеном песнику омладине Бранку Радичевићу, сахрањеном на оближњем излетишту Стражилово.

Потребну специфицност Војводини дају стара градска језгра. Настала су у 18 и 19 веку и градена су у стиловима барока и сецесије са елементима традиционалне архитектуре. Њихов значај огледа се у веома доброј оцуваности. Најоргиналнија градска језгра су у Сремским Карловцима, Новом Саду, Суботици, Сомбору, Бечеју, Вршцу, Панцеву, Зрењеанину, Кикинди, Сенти и Новом Бечеју. Нису мање лепа и интересантна ни сеоска насеља или остаци фолклорне архитектуре. Војводину карактеришу и веома лепи кулурно-историјски споменици нароцито из периода барка, рококоа и сецесије. Стилски и уметницки највредније су српске православне цркве у Панцеву, Бечеју и Цуругу (са највецим црквеним звоном), затим Белој Цркви, Вршцу, Новом Саду .... Интересантни и вредни су њихови звоници, а још вредније иконе и иконостаси које су радили најпознатији сликари са ових подруцја из 18 и 19 века. Осим ових православних, оригиналне и надасве веома вредне су румунске православне Цркве у Вршцу, Уздину, и Белој Цркви, римокатолицке катедрале у Новом Саду, Суботици, Вршцу, Зрењанину, Суботци, Бачкој Тополи и баркона протестантска црква у Ковацици. Војводину одликују и многобројини музеји и галерије са веома богатим збиркама. Најпознатије и највредније збирке војвођанских музеја налазе се у Новом Саду, Сремској Митровици, Вршцу, Зрењанину, Суботици, Сомбору, Кикинди...

Међутим, поред споменика културе, потреба човекадасезабави, разоноди, рекреира, даупознајеновенавике, обичаје, технологијепривређивањаузпроменусвоје животнеираднесрединеутицалајенаорганизовањеразноврснихманифестацијауВојоводинијош однајранијегвремена. СасигурношћуможеморећидаманифестационитуризамуВојводиниимадугутрадицију штојесвакакорезултатетничкиирелигијскихетерогеногпростора, затимразлицитихобичаја, веровања, навика, алииразличитихначинапривређивања. Такосенаовомпросторуодокосамо 20.000 км² развиовеликибројманифестацијаготовосвихпрофила: фестивали, смотре, сајмови, вашари, изложбе, спортскисусретиирелигијске прославе. СвакитуристакојисенађенапросторуВојводинепронаћи ћенекуманифестацијузасебе, којезаистаодишуаутохтонимдухомвојвођанскогкраја.

На крају, Село Ковачица (у југоисточном Банату, 49 км северно од Београда) стекло је светску славу захваљујући својој традицији наивног сликарства са интернационално препознатљивим навиним сликарима као што су Зузана Халупова и Мартин Јонаш. У Ковачици је основан међународни етно-центар Бабка са задатком да сачува и промовише јединствене уметничке вредности и начин локалног региона.

Закључак: На основу анализе постојећих облика туризма, може се закључити да у Војводини постоји разноврсна туристичка понуда која је заснована на повољном географском положају и природним и културним карактеристикама. Та понуда обухвата скоро све постојеће облике туризма као што су: бањски, планински, градски, транзитни и велики број осталих облика. Могло би се чак рећи да ти остали облици туризма у ствари чине велики део туристичке понуде Војводине и то: религиозни (манастирски), манифестациони и ловни, али и један број алтернативних облика који се јављају као антипод масовном туризму. Ови алтернативни облици су највише везани за заштићене природне средине у којима се развијају бициклизам, јахање, голф, фото сафари и разни други садржаји намењени поклоницима концепта активне заштите и поштовања природе којих је све више међу савременим туристима.

 

 

 Закључак

 

 

Војводина као балканска, подунавска и средњеевропска регија представља јединствену туристичку целину у Европи. Због тога транзитни туризам чини један облик туризма.

Анализа природних туристичких вредности Војводине показује да је туристички значај рељефа и климе релативно мали те да нема снагу самосталног мотива. Међутим, захваљујући геолошком саставу и другим природним карактеристикама, постоји велики броја термалних и минералних извора уређених и изграђених у бањске комплексе који привлаче одређени број туриста. Са друге стране, хидрографија Војводине је вишеструко туристички атрактивна јер затворене и отворене воде чине саставни део војвођанског природног комплекса и представљају животну средину богатог и разноврсног фонда риба што хидрографију Војводине чини комплементарним фактором туристичке понуде. Са друге стране, воде Војводине истовремено представљају самостални мотив за велики број туриста. Од отворених вода туристички је најатрактивнија река Дунав која захваљујући својим карактеристикама може бити самостални и комплементарни туристички мотив за коју се везује све већи број туристичких садржаја и све већи број туриста. Неке затворене воде су са друге стране законом заштићене и на њима се развијају посебни облици туризма намењени љубитељима природе као фотосафари и други алтернативни облици за које се у будућности предвиђа знатно већа потражња него до сада. Реке су такође фактор за који се везују разни облици спортско-рекреативног туризма и оне због тога привлаче љубитеље риболова и других активности на води. Биљни свет Војводине вреднован је као другоразредни по значају за туризам Војводине, иако на Фрушкој гори и другим деловима Војводине има посебних и законом заштићених биљних врста које би прво требало заштитити и створити им услове за одржив развој, а онда планирати такве облике туризма који их не би угрожавали, али би допринели њиховом упознавању и популаризацији кроз развој различитих алтернативних облика туризма који су већ у зачетку последњих година, као на пример – туризам у заштићеној природи. Што се тиче фонда дивљачи, он је осамдесетих година имао задовољавајућу оцену, али ловишта која су некада била позната целом ловачком свету треба да буду сврсисходно уређена и опремљена тако да задовоље потребе савременог туристе да би могла да буду самостални туристички мотив Војводине. Ловни туризам је добар извор динарских и девизних прихода и због тога ловним теренима треба посветити одговарајућу пажњу укључујући опремање објеката, контролисан одстрел дивљачи, вештачко размножавање дивљачи, повећана брига о целовитости екосистема, уношење нових врста дивљачи у ловишта, стручна водичка служба и друго.

Када су у питању друштвени фактори, мултикултурни састав становништва Војводине туристима пружа прилику да на једном месту упознају различите народе, њихове националне историје и културе, а истовремено сазнају и мноштво података о њиховој заједничкој историји током које су специфичним начином суживота и рада на простору Војводине стварали и  специфичне друштвене вредности које могу бити атрактивне за туризам. Међутим, ове вредности нису укључене у туристичку понуду у оној мери у којој то савремени туризам омогућава кроз плурализам понуде и потражње, и нарочито кроз развој културног туризма. Иако друштвене и културне вредности постоје и независно од туристичких кретања, туристичка политика Војводине их није укључила у туристичку понуду можда највише због тога што су материјална културна добра везана за насеља, као нпр. суваче, млинови, воденице, салаши, дворци и други објекти, недовољно заштићена и већина нема употребну функцију. У групи везаној за насеља једино су стара градска језгра уређена и могу да представљају атракцију за туристе у оквиру градског туризма као облика туристичког промета који је развијен у војвођанским градовима. Када је у питању пољопривреда, ова традиционална војвођанска привредна грана такође може бити атрактивна за туристе јер кроз сеоски туризам пружа могућности за различите активности у природи кроз упознавање традиционалне културе рада и привређивања војвођанског становништва. Међутим, сеоски туризам у Војводини није посебно развијен јер не постоје села и сеоска домаћинства која се баве туризмом и која имају развијену и атрактивну туристичку понуду. Поред тога, стари и традиционални занати су такође везани за привређивање, али они су скоро замрли и још увек нису искоришћени као туристичка атракција.Све наведено говори о потреби да туризам улаже у очување и унапређење традиционалних друштвених вредности које су у нестајању како би се представиле савременом туристи, али и очувале за будуће генерације туриста на простору Војводине.

Културно-историјски споменици Војводине такође нису туристички активирани у складу са својим туристичким вредностима. Томе је допринела досадашња туристичка политика која није на одговарајући начин вредновала туристички значај културних вредности Војводине као што су средњовековни градови-тврђаве и манастири. Туристичка искоришћеност двораца је веома ниска пошто су они углавном запуштени, а само мали број је адаптиран. Мрежа активних културних установа У Војводини је веома развијена и оне имају добру општу туристичку вредност, али оне још увек не чине саставни део туристичке понуде. Томе доприноси недостатак материјалних средстава потребних за њихову заштиту и очување што смањује њихово коришћење у туристичке сврхе. Решење би могло бити у томе да туризам улаже у њихову заштиту, а не само култура. То се подједнако односи и на етнографско непокретно наслеђе које захатева одређена инвестициона улагања да би добило своју савремену употребну вредност и било атрактивно за туристе.

Само мали број војвођанских манифестација је атрактиван за туристе јер се по утицајној зони могу сврстати у националне и међународне. Тачније, међу манифестацијама које се током целе године организују у великом броју војвођанских места, један мањи број манифестација привлачи туристе из земље и иностранства, док је остали број манифестација према утицајној зони највише окренут локалном становништву и посетиоцима из шире околине.

Када су у питању етногастрономске карактеристике, и поред мултикултурног богатства војвођанске куњиње, ове културне вредности Војводине су, такође, као и већина претходно наведених, минимално искоришћене у туристичкој и угоститељској понуди.

На основу свега наведеног у овом раду може се закључити да Војводина има природне и друштвене потенцијале за развој туризма. О томе непосредно говори и чињеница да је велики број војвођанских природних и културно-историјских вредности наведен у проспекту «Србија» Туристичке организације Србије која промовише националне туристичке вредности (проспект штампан 2005). Ту се као атрактивне туристичке дестинације наводе: Нови Сад,  Фрушка Гора, Сремски Карловци, Палић, Суботица, Дунав и Вршац, а као остале туристичке атракције: вино, јахање, замак «Фантаст», лов и риблов. Међутим, као што овај рад показује, у Војводини има и других туристичких вредности које треба да постану предмет туристичке политике и које тек треба промовисати да би покренуле туристички промет. О могућностима развоја савременог туризма у Војводини говори се у документу Министарства трговине, туриѕма и услуга Србије «Стратегија развоја туризма Републике Србије» у делу који се односи на кластер «Војводина».

У овом делу документа се истиче да кључни производи кластера могу да буду догађаји (манифестације), специјални интереси, наутика, планине и језера као и рурални туризам. Међутим, ако анализирамо само први кључни производ кластера – манифестације, видимо да број посетилаца манифестација варира од 100.000 до само неколико стотина. То значи да је туристички потенцијал манифестација још увек неразвијен и да он тек може бити развијан у будућности. Тиме би велики број манифестација по времену одржавања распоређених током читаве године, а и просторно на укупној територији Војводине, могао да привуче знатно већи број посетилаца, и то не само локалног становништва, него и туриста из других делова Србије, као и иностранства.

Као кључне дестинације војвођанског туризма у будућности наводе се Палић-Суботица са околином, Фрушка гора/Нови Сад, Горње подунавље, Вршац-Делиблатска пешчара и Зобнатица, Карађорђево. Основни услов за развој ових производа и дестинација су инвестициони пројекти везани за марине и туристичке комплексе уз Дунав, Палић, хотеле у грдовима и местима, салаше, нове тематизоване пројекте везане за Петроварадинску тврђаву, Зобнатицу и Карађорђево, рехабилитације бања и пројекте туристичке инфраструктуре и садржаје слободног времена.

 

 

 

 

 

 

 Коришћена литература

1. др Стеван С. Станковић, Туризам у Југославији, Београд, 1983

2. Географски атлас

3. Акта туристика б/1, б/2, Нови Сад, 1978, 1979.

4. Споменици културе САП Војводине, Покрајински Завод за заштиту споменика културе и Друштво конзерватора, Нови Сад, 1975. год. поводом 30-годишњице заштите споменика културе Југославије

4. Стратегија развоја туризма Републике Србије, први фазни извештај, Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије, 24. новембар 2005.

5. Србија, Туристичка организација Србије, каталог, 2005.

6. Културно наслеђе, избор најзначајнијих докумената Савета Европе у области културног наслеђа, Мnemosyne, Београд, 2004.

7. Сеоски туризам, «Еј, салаши», Војводина, Туристичка организација Војводине, каталог

 

Интернет локације

http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina

http://visitvojvodina.com

 

 

Легенда илустрација

I.    Карта Војводине                                           (Географски атлас)

  1. Застава                                                           (www.wikipedia.org)
  2. Грб                                                                  (www.wikipedia.org)
  3. Канал                                                              (www.wikipedia.org)
  4. Биљни свет: трска                                         (www.wikipedia.org)
  5. Рибљи фонд                                                   (www.visitvojvodina.com)
  6. Фрушка гора: заштићени фонд дивљачи   (часопис : “Зов”)
  7. Перната дивљач: дивље патке                    (www.visitvojvodina.com)
  8. Висока дивљач: срндаћ                                (www.visitvojvodina.com)
  9. Мултикултуралност: обичаји                      (www.visitvojvodina.com)
  10.  Мултикултуралност: ношња                      (www.visitvojvodina.com)
  11.  Жене на селу                                                            (www.visitvojvodina.com)
  12.  Жетеоци: косидба                                        (www.visitvojvodina.com)
  13.  Сеоска кућа                                                  (каталог : Сеоски туризам)
  14.  Сеница                                                          (каталог : Сеоски туризам)
  15.  Зидана пећ                                                    (каталог : Сеоски туризам)
  16.  Фрушкогорски манастир                            (www.visitvojvodina.com)
  17.  Дворац “Фантаст”                                        (www.visitvojvodina.com)
  18.  Манастир                                                      (www.visitvojvodina.com)
  19.  Етно - ресторан                                            (каталог : Сеоски туризам)
  20.  Славска трпеза                                             (каталог : Сеоски туризам)
  21.  Војвођанска кухиња                                                (каталог : Сеоски туризам)
  22.  Бања Врдник                                                            (www.visitvojvodina.com)
  23.  Ловни туризам                                             (Лична архива)
  24.  Бициклизам                                                  (www.wikipedia.org)             

                            

 

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Twitter
08 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Подржани од стране