Бројач посета

Icona59520
ДанасДанас5
ЈучеЈуче63
Ове недељеОве недеље118
Овог месецаОвог месеца1508
Све посетеСве посете59520

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

ЖИСЕЛ

Приче на слово Ж

 

Аматеризам обухвата широки распон визуелних и сценских уметничких делатности, од ликовног, преко музичког до позоришног, али у Србији најраспрострањенији облик представљају културно-уметничка друштва која негују фолклорне традиције. Међутим, у Омољици аматеризам је своје најзначајније резултате остварио у области «кино-фото делатности» која је 1970. године резултирала оснивањем међународног фестивала аматерског филма и фотографије на тему живота села «Жисел».

  • Због веома дуге традиције филма и фестивала филмског и фото стваралаштва о животу села, као и имиџа првог филмског туристичког села у Србији који је привлачио хиљаде посетилаца и туриста, «Жисел» представља прву значајнију иновацију културног живота села која се на иницијативу локалних љубитеља филма и фотографије догодила после дугог периода стагнације. Ако се вратимо у прошлост, видећемо да се „Жисел“ појавио након 200 година након оснивања прве сеоске школе, шездесет година након електрификације хотела и нешто мање од 20 година након оснивања Дома културе који је био не само први дом културе у Општини Панчево, већ и један од првих домова културе у Европи. Људи обично не цене довољно оно што имају, али то су чињенице које захтевају поштовање – каже Ђукић која је културни живот у Омољици проучавала у оквиру своје докторске дисертације одбрањене 1995. године на Факултету драмских уметности у Београду.

 

Пишући о «Жиселу» у научном часопису «World future“ због чега је током своје посете Америци 1992. проглашена почасним грађанином Тексаса, она истиче да су имиџу Омољице у значајној мери допринели квалитет аматерских филмова, округли столови и дебате о филмском стваралаштву, изложбе фотографија о селу, излети до Поњавице и Дунава, као и гостољубивост локалног становништва.

  • Међутим, почетни ентузијазам кино-фото клуба и Дома културе да културна манифестација постане туристичка атракција није био подржан од стране градске управе, па је «Жисел» од оснивања имао велике финансијске проблеме. О томе сам написала и више новинарских чланака објављених у новосадском дневном листу «Дневник», али се у чланку под насловом «Жиселу све теже» јасно видело да и након осам година од оснивања фестивала питање трајног финансирања клуба па је и сам његов опстанак доведен у питање иако је био међу најбољим, не само у општини Панчево, већ и у Војводини. Слична је ситуација и данас јер градска управа и даље не препознаје вредност и значај «Жисела» као јединствене предузетничке иницијативе сеоских љубитеља визуелне уметности. О томе се доста самокритично говори и у «Стратегији културног развоја града Панчева» у којој је констатовано да не постоје подршка фестивалима и манифестацијама у свим насељеним местима, да се не одваја довољно финансијских средстава за реализацију фестивала, као и да не постоји адекватна промоција фестивала од стране Туристичке организације Панчева. Због тога је Омољица и даље у филмским круговима позната као филмско село, али туризам није развијен – са сетом закључује професорка Ђукић.

 

Иако једна од најстаријих филмских манифестација у Србији није у потребној мери подржана од стране градске културне и туристичке политике, програм «Жисела» је и даље привлачан великом броју филмских и фото стваралаца. Примера ради, само је 2008., у категорији филма учествовало 60 аутора с 33 филма, а у категорији уметничке фотографије, 151 аутор је послао 591 фотографију. Након селекције, у простору Дома културе у Омољици приказано је 16 филмова и изложено 104 фотографије. Фестивал је 2010., почетком августа, одржан 40. пут, обухватао пет фотографских изложби и филмски програм.

 

  • Ради поређења, занимљиво је сетити се да је 1978. на Жисел приспело 66 филмова, док је годину дана пре било чак 105 филмова од којих је у званичну конкуренцију изабрано 29 филмова. Од тога је 15 било из Војводине, 9 из Хрватске, три из уже Србије и два из Словеније. Тако видимо да број филмова с годинама опада, иако је наравно, јако добро што се фестивал, и упркос проблемима, одржао – наводи др Ђукић гледајући у своју личну архиву новинских чланака које је писала о „Жиселу“.

 

Тако сазнајемо да је куриозитет „Жисела 78“ био у томе што су победници били познати пре отварања фестивала, па је он те године почео прилично неуобичајено. Дан пре званичног почетка неки дневни листови су већ објавили списак добитника награда. О томе како је до тога дошло, постојало је више верзија, али било како било – остало је записано као једна од карактеристика те осме по реду фестивалске године.

  • Поред учесника фестивала, „Жисел“ су волели и Омољчани. Подаци показују да је све до краја осемдесетих чак 70% становништва гледало филмове на Жиселу – каже професорка Ђукић.

 

Извори:

  • Весна Ђукић, Победници познати пре почетка, Нови Сад: Дневник, 10.август 1978.
  • Весна Ђукић, Жиселу све теже, Нови Сад: Дневник, 5.мај 1978.
  • Djukic Dojčinović, Vesna (1992) Rural Tourism and development in Vojvodina: The animation of Tourism- Cultural Relationships, World future, special issue Culture and development: European Experiences and Challenges, volume 33, numbers 1-3, (ed Ervin Laszlo), New York, Gordon and Breach sciense Publishers, p. 189-198
  • Е култура, Завод за проучавање културног развитка, Београд http://www.zaprokul.org.rs/lkp/pancevo/omoljica.html
  • Стратегија културног развоја града Панчева 2010-2015. стр. 59 – 61.

 

Повезане приче: Биоскоп, Дом културе, Уметност

 

04 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Подржани од стране