Бројач посета

Icona68494
ДанасДанас23
ЈучеЈуче66
Ове недељеОве недеље496
Овог месецаОвог месеца1736
Све посетеСве посете68494

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

ИДЕНТИТЕТ

Приче на слово И

Основно питање које се у време најинтензивнијег насељавања Омољице током 18. века јавило међу Србима у Угарској јесте питање очувања и градње националног и верског идентитета и његовог односа са средњеевропским цивилизацијским моделом. Очувати себе, а прихватити благодати европске цивилизације и културе било је велико српско питање овог века. Обогаћено српско грађанство у Угарској на то питање дало је током 18. века јасан одговор: бити Европејац Србин јесте јединство, а не супротност.


С друге стране, процес појачане европске толеранције која је долазила од стране Хабзбуршке државе као и израз њеног признавања етничке и верске реалности у монархији, могао се пратити током целог века. Претходни векови на простору Средње Европе нису донели у баштину пример европске толеранције. Године 1727. Деклараторијом је било наређено да се православни храмови у монархији не могу поправљати и градити без краљеве дозволе.

Шеснаест година касније, 1743. издата је привилегија која је забрањивала да се народ омета приликом зидања храмова. Краљевска наредба из 1753. регулисала је питање зидања и поправке православних храмова. Тим актом, без питања надлежних власти, Срби су могли зидати цркве тамо где живе, у већини или где има најмање од 30 православних породица. Тако је већ 1780. године завршена изградња православног храма у Омољици која је и једна од најстаријих цркви у Војводини. Само годину дана касније, 1781. дошао је Едикт цара Јозефа Другоговерској толеранцији.


У области језика, просвете и школства, током друге половине 18. века Банат је био модел за угледање захваљујући реформатору школства Теодору Јанковићу-Миријевском(1741-1814). Као ученик професора бечког универзитета Јозефа Зонефелса, теоретичара рационалистичке филозофије и лични секретар темишварског епископа-просветитеља, Петра Петровића, он је 1781. писац референдума Бечком двору о српском језику и писму. Године 1782. отишао је у Русију, где је од 1786. такође спроводио реформу образовања.


Одлуком Илирске дворске депутације 1773. постао је директор српских и румунских школа у Банату. Његовом заслугом се 1776. године донеоШколски уставкојим се реформисало српско и румунско школство у Банату, а који је 1777. постао модел за све српске и румунске школе у Угарској. У време док је 1776. похађао Фелбигеров течај, превео његовНормативи по његовим принципима организовао течајеве – у Омољици је основана нормално уређена школа.


- Иако се чини да смо се доста одмакли од 18. века и да су се Омољица, Војводина, Србија и Европа много променили од тада, суштина питања идентитета је и даље иста. У време Европских интеграција и придруживања Србије Европској Унији, одговор на питање „како бити Европејац и Србин у исто време?“ захтева да знамо одговоре који су наши преци на исто питање дали пре три века, каже др Вена Ђукић.  

Извор

http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/SEKRETARIJATI-V/MANJINE/manjine-koliko-se-poznajemo/web-tekst/Brosura-ceo-tekst.htm

 

Повезане приче: ПравослављеЦркваШкола

 

07 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Подржани од стране