Бројач посета

Icona59520
ДанасДанас5
ЈучеЈуче63
Ове недељеОве недеље118
Овог месецаОвог месеца1508
Све посетеСве посете59520

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

МАНАСТИР

Приче на слово М

Једини Манастир у близини Панчева и Омољице је Манастир Војловица. Налази се североисточно од Панчева, у кругу Рафинерије "Панчево", на око 5,5 км према Старчеву, на 4 км од ушћа Тамиша у Дунав и на око 10 км од Омољице. Према предању саграђен је 1393 године. Манастир је неколико пута паљен и обнављан. Његова основа припада рашкој школи. Помиње се у многим раним документима и представља један од најстаријих археолошких споменика Панчева.

 

Први пут на посредан начин Војловица је забележена 1530. год. Реч је о најстаријем поузданом помену данашњег Панчева, за који се наводи да потиче из манастира Војловица, али најстарији сигурни помен манастира Војловица потиче из1542. Заснован је на запису из Зборника Божидара Вуковића штампаног у Венецији 1536.-38. у којем јеромонах Партеније, игуман манастира Војловица, пише да је купио једну књигу за манстарирску библиотеку. У то време било је 36 јеромонаха, ђакона и монаха

са њим у животу.

У турском катастарском дефтеру из 1566./67. наводи се да манастир са црквом светих арханђела код Панчева, настањују три монаха и исплаћују царској благајни годишњи порез од 500 акчи. Исте 1567 у једном војловачком минеју, помиње се тадашњи игуман кир Сава, "многогрешни". У турском дефтерату насталом 1579./80. наводи се да су пореска давања остала иста и да братство манастира сачињавају шест монаха заједно са игуманом.

Највероватније на Војловицу се односе и слични пописи са краја XVI века,за време владе султана Мурата III. Наиме, неименовани манастир у панчевачкој нахији, исплаћивао је тада за своје земљишне поседе годишњи порез у износу од 600 акчи.

 

Књига Сказаније о Светој гори Атонској, са краја XVI века или самог почетка XVII века, везује се за манастир Војловица код Панчева и чува се данас у софијској народној библиотеци. Сачуван је податак с почетка овог века , могуће из 1607. године, по којем је у то време у Војловица постајала монашка школа. Око половине XVII века настао је и следећи запис: “Овај пролог купио сам ја грешни Ананије јеромонах студеничанин, од владике Јосифа влашкоземскога за десет гроша, године 1652., месеца августа, у манастиру Војловици.”

 

Из 1672. потиче запис из једног Служебника по којем је ову књигу поклонио манастиру Војловици ктитор Памфутије, протосинђел тадашњег митрополита у Трговишту. 1699. помиње се Војловачки игуман Виктор са 19 јеромонаха који у то време уредно исплаћује данак турцима. Са самог краја XVII, или почетка XVIII, потиче печат са натписом: “Ово је печат манастира Војловице, храм светих Арханђела” На најстаријем сачуваном нагробном споменику налази се натпис: “Стеван Обрадовић, лето 1701.” Књига под називом “Тумачење јеванђеља” купљена је за манастир 1709. На једном манастирском крсту налази се следећи натпис: “Ово је крст игумана јеромонаха Атанасија војловчанина, године 1710.” На једној старој географској карти панчевачког подручја из 1723.-25. год. забележен је топоним Војловица. Године 1727-28 заслугом игумана кир Игњатија, кујунђије и позлатара Георгија Мосхопољца, оковано је и украшено једно јеванђеље,  купљено за манастир три године раније у Москви. Године 1730. игуман Војловице, Мина, сакупио је калуђере, обновио и покрио црквену грађевину и избнова сазидао манастирске ћелије. На списку саборских посланика у Сремским Карловцима 1735., забележено је и име војловачког игумана Мине. Године 1740. царинарница у Опову обавештава Темишварсу администрацију да је једном од монаха из Војловице одузето више буради вина недозвољено унетих. У марту 1743. године војне власти привремено затварају манастир. Из 1747. год потиче нагробни споменик “господара” Дијамандије Николајевића, а 1748. године споменик Георгија Итеманда, двојице манастирских ктитора грчког порекла. Током 1755. у Војловици је умро проигуман манастира Хиландара Хаџи-Арсеније.

 

Границе манастирског поседа измерене су и исцртане 1765. По овом плану манастирско земљиште сачињавале су оранице, пашњаци и шуме величине око 1153 јутара,према  попису Банатских манастира из 1771.

Током 1820 године у Манастиру је сахрањен гргетешки архимандрит Павле Хађић, а 1822. у њему умире игуман Јоаникије Миљковић.

 

Забележео је и да је 1913. манастирски посед износио 1230 катастарских јутара. Наредне године, 1914. те Манастир се затвара пуне две године. Између два рата, године 1923, у њему је замонашен каснији протосинђел и писац Доситеј Ћорић. За време Другог светског рата, до интернације у логор Дахау, у Војловици је био затворен заједно са својим сарадницима, тадашњи српски патријарх Гаврило Дожић.

 

Манастир са црквом и бројним братством страдали су 1716.године приликом повлачења Турака из ових крајева. За време аустро-турског рата, 1738 год, црква је поново страдала. У време рата са Турцима 1788. манастир је настрадао. Црква и зграде конака порушени су и спаљени. Обнове грађења и дограђивања: 1738. црква је након страдања исте године обновљена. До веће обнове дошло је, за време игумана Пајсије Милутиновића. 1752. он је уз цркву призидао данашњу предприпрату дужине три и по хвата (око 6,65 метара). После страдања 1788. тек 1791. игуман Никанор оправља цркву и конаке у дужини од 13 хвати (око 24,65 метара). Под управом игумана Јоаникија Миљковића, настојатеља манстира од 1796., конаци су дозидани а црква украшена изнутра.


Данашња часна трпеза, од мермера, потиче из 1816. године.Високи звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836. Из 1841. потиче новоначињени или назидани конак на западној страни.1890. на манастирском поседу основана је мала "капела над водицом" која и данас постоји. Коначни изглед зграде манастирских конака добиле су дозиђивањем и преправкама из 1909.-11. године, што потврђује и сачувани ситуациони план из тог времена. Манастир је поседњи пут обновљен и реконструисан у периоду 1981.-88. године.

 

Постоји неколико предања о настанку манастира Војловица:

- Манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син Кнеза Лазара, када се осамосталио и добио од Угарске управу над Београдом и Мачвом.

- Манастир Војловицу су основале избеглице, после битке код Лебана, прешавши Дунав са Николом Скобаљићем, вазалом деспота Стефана. Предање је везано за крај XIV века, могуће око 1393. Поменути пресељеници понели су са собом иконостас манастира Војловица, по којем је данашњи Манастир добио своје име.

- Предање са краја XVIII века каже: да је манастир Војловица са црквом посвећеном архистратизима Михајлу и Гаврилу (од печене опеке у облику крста) основао 1405. деспот Стефан Лазаревић.

- За исту 1405 годину везана је и легенда да су манастир основали српски монаси, пребегли из јужних крајева у Угарску и потпомогнути од деспота Стефана Лазаревића.

 

Извор:

http://www.pancevo.com/town/culture/church/vojlovic.htm

 

Повезане приче: Православље, Сеоба, Стварање, Црква

04 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Подржани од стране