Бројач посета

Icona74011
ДанасДанас47
ЈучеЈуче81
Ове недељеОве недеље513
Овог месецаОвог месеца1889
Све посетеСве посете74011

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

ГРАД

Приче на слово Г

У време кад није било противградних ракета, хришћани који су се бавили пољопривредом на плодној банатској земљи, бранили су се од града који је уништавао њихове плодове вером у Бога, молитвом и звоњавом црквених звона. Данас верујемо да ће нас од непогоде одбранити ракете, али у сиромашној и опустошеној Србији половином 2013., град је потукао многе усеве на њивама у више наврата.

 

- Негде пре налета првог удара, била сам у Манастиру Свете Богородице на Старој планини, код Височке Ржане. Окупили су се многи монаси из суседних манастира а један међу њима је причао да од града спасава звоњава црквених звона. Спомињао је и научна истраживања која не могу да објасне специфичну фреквенцију овог посебног музичког инструмента који има божанску снагу. Читала сам нека од њих и пронашла да „звук звона има комплексан садржај јер у себи садржи најмање пет значајних компоненти које имају међусобно различите амплитуде, које почињу карактеристичним транзијентом и касније све различитим брзинама опадају у времену“. Млада докторанткиња на факултету за физичку хемију, Александра Самолов, истакла је да „у литератури нема података о једва приметним разликама у квалитету звука црквених звона, осим резултата прелиминарних експеримената са значајним поједностављењима сигнала. Због тога није потпуно јасно у којој мери се на звоно могу применити постојећи резултати из литературе“. Другим речима, постојеће научне теорије не могу да објасне „квалитет“ црквених звона. У неким другим истраживањима које су спровели Ива Салом из Института Михајло Пупин и Борис Деспот са Факултета драмских уметности, то је повезано с „психоакустиком“ и субјективним доживљајем комплексног звука због чега „питање висине ударног тона звона и данас представља једну од акустичких непознаница“ – објашњава др Весна Ђукић.

 

 

- Потпуно фасцинирана овим причама, стално сам размишљала о томе зашто се та неописива сила данас више не користи, већ се уздамо у ракете којих нема довољно и које нису довољно ефикасне да нас заштите? Не много после, град је потукао плодове рада пољопривредника на простору Баната. Након тог тогађаја о којем су брујале све вести, интервјуисани су паори из Омољице и Баваништа који су објашњавали последице града, чак је и телевизија Б92 емитовала репортажу о овом догађају. Месецима после, стално сам слушала приче о томе да се звоњава црквених звона користила увек у прошлости за одбрану од града, па и данас монаштво чим почне да пада град жури да звоњавом звона одагна градоносне облаке – прича др Ђукић.

 

    Извори:

Самолов Александра (2009), Анализа једва приметних разлика у спектралној структури црквеног звона, Телекомуникациони форум Телфор 2009., стр. 1013, 1014, http://2009.telfor.rs/files/radovi/09_26.pdf

 

Ива Салом, Борис Деспот (2009), Одређивање ударног тона звука, Телекомуникациони форум Телфор 2009., стр 1009, http://www.crkvena-zvona.com/download/odredjivanje-udarnog-tona-zvona.pdf

 

Повезане приче: Манастир, ПравослављеСеобаСтварањеЦрква

 

09 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Подржани од стране