Бројач посета

Icona74011
ДанасДанас47
ЈучеЈуче81
Ове недељеОве недеље513
Овог месецаОвог месеца1889
Све посетеСве посете74011

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

ДРВО

Приче на слово Д

 

Око 1820 године највећа брига власти у Банату је било пошумљавање, а храст је заједно са тополом, смреквом, брестом, кожарским рујем и у мањој мери – пешчаном трском, био употребљаван ради везивања летећег песка који је пустошио банатску границу. Због обиља вода у Омољици, пешчану трску заменила је водена трска која расте у Поњавици, и док она са годинама све више буја, дудови који су гајени због производње свиле, данас су скоро искорењени. У време банатске границе посебно су се цениле и „драгоцене индустријске биљке за бојадисање – руј и броћ“ – како их је описао хроничар Срећко Милекер. Броћ произведен у Банату такмичио се са најбољим из иностранства, а дворски ратни савет је о „обрађивању и неговању ових драгоцених биљака за чињење и бојадисање дао разделити упутство, а онима који су се одали његовом култивирању признао је различите привилегије“ – писао је Милекер.

Поред храста и тополе, шумској вегетацији Парка природе „Поњавица“ поплавног типа припадају и заједнице беле врбе (Salicetum albae pannonicum) развијене уз сам ток реке, а у седишту Удружења љубитеља Парка природе „Поњавица“ расте и посебна врста жалосне врбе препознатљиве по гранама које се савијају ка земљи. Она је један од симбола на амблему Удружења.

  • Те врбе су посадили моји родитељи и оне носе за нашу породицу велику симболику. Када је тата умро, „његова“ врба се осушила и морали смо да је извадимо из корена. Касније је врба моје сестричине Иве, засађена када се она родила, због тежине грања и јаке кошаве која је 2011. године ишчупала део корена из земље, претила да падне и сруши дрвену шупу на два метра од ње, па смо одсекли крошњу. Иако су убрзо из стабла никли нови изданци, Ива је била јако тужна – сећа се Весна и додаје: сада смо те наше врбе овековечили на амблему Удружења и понекад ми је довољно само да га погледам и мислима се пренесем у башту.

 

Извор:

Срећко Милекер (2004) Историја банатске војничке границе 1764-1873, Панчево, Историјски архив, стране 95-96 101

 

Повезане приче: Дуд, Индустријализација, Парк, Храст

09 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Подржани од стране