Бројач посета

Icona74011
ДанасДанас47
ЈучеЈуче81
Ове недељеОве недеље513
Овог месецаОвог месеца1889
Све посетеСве посете74011

Анкета

Како Вам се допада наш сајт?

Сајт је одличан! - 97.2%
Добар је! - 2.8%
Могао је и бољи! - 0%
Не свиђа ми се! - 0%

Архива

ДУД

Приче на слово Д

 

Истраживања показују да дудови успешније од другог дрвећа уклањају сумпорна једињења из ваздуха што је посебно значајно за животну средину коју загађује хемијска индустрија у Панчеву. Aли, стабла дудова која су некада чинила „дух места“, омогућавала производњу свиле и домаће ракије од плода дудиња, сада су скоро у потпуности искорењена, а ракија се – искључиво за породичне потребе, пече од другог воћа које се гаји или купује – кајсија, шљива и сл.

 

У седишту Удружења, на породичном имању су очувани стари дудови у банатској граници подизани од 1793. године када је обновљена производња свиле у тадашњој Аустро-Угарској монархији, а и током 19 века по наређењу Атанасија Николића. Производња свиле је овде била толико развијена да је 1769. у Панчеву основан Завод за одмотавање свиле.

 

Дудова је у Банатској граници било много. Забележен је податак да их је 1818. године било 69.967 дрвета, међу њима 7.130 калемљених, а осим тога још 285.663 саднице. Бели дуд (M.alba) је пренет из Азије и расађиван по целом свету, свуда где је због производње свиле гајена свилена буба која се хранила његовим лишћем. Црвени дуд (M.rubra) је донет из Северне Америке, а црни (Morus nigra) је аутохтона врста.

 

Породица Ђукић је током 20 века од дудова на овом имању пекла ракију која је била чувена у селу због свог посебног рецепта. Тајна је у томе да се на врх казана за печење дода два кила шећера, што је дудовачи давало посебну арому и укус. Данас Удружење љубитеља Парка природе „Поњавица“ од тих истих дудова, у казану – на традиционални начин за сопствене потребе производи ракију „Поњавичка ДудУнама“.

 

Плод дуда – дудиње, једу се свеже као воће, а одличне су и у питама, џемовима, желеима, соковима и сирупима. Сируп од дудиња одлично делује на варење, а традиционално се користи код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Одвар од дудове коре је некада коришћен као лаксатив и лек од цревних паразита. Младо пролећно лишће такође може бити изврсно поврће. Нежни изданци нових грана са меким светлозеленим још неотвореним листићима, могу се јести свежи или прокувани и преливени маслацем.

 

Рецепт за желе од дудиња:

Кувати дудиње у шерпи на слабој ватри док се не раскувају у уједначену кашу. Додати мало сока од лимуна или поморанџе и мало настругане коре од лимуна, а по жељи и мало очишћених вишања.

 

Извор:

Срећко Милекер (2004) Историја банатске војничке границе 1764-1873, Панчево, Историјски архив, стране 76,108-109

 

Повезане приче: Дрво, Индустријализација

09 - 2019
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Подржани од стране