АМБАР
Како је земља у Омољици веома плодна и погодна за ратарство, у селу је скоро свака кућа имала амбар, а има их и данас. Разлика је само у томе шо су некада били пуни кукуруза, а данас су многи празни јер се становништво више не бави пољопривредом као некада.
Сећам се татиних прича о деда Лазином амбару захваљујући коме се обогатио. Као младић који је остао без родитеља, он се се уортачио са једним јеврејином из Панчева који му је у почетку позајмљивао новац. Деда Лаза је од позајмице куповао неокруњен кукуруз, складиштио га у амбару, а онда окрунио и следеће сезоне продавао по већој цени. Од зараде је вратио позајмицу, остварио добит и тако почео да се богати – причао је Георгије Ђукић својим ћеркама Весни и Биљани сваки пут када су из Панчева долазили у Омољицу на имање које им је остало од деда Лазара.
Повезане приче: Ђукићи, Земља, Ратари, Трговина