КВАЛИФИКАЦИЈЕ
У Омољици је деведестих година 20 века живео највећи број становника са завршеном основном школом. Они се нису бавили само пољопривредном производњом на сопственом газдинству, већ је један број имао друга занимања. Истраживања спроведена 1992. на узорку од 73 становника показала су да је 51 испитаник имао завршену основну ушколу или КВ што чини 69,8%. Ако се поделе по квалификационој структури на раднике у чисто радничким домаћинствима и пољопривреднике у чисто пољопривредним домаћинствима, добија се податак да првих, од укупно 32 анкетирана радника, има 62,5% са само завршеном основном школом или само са основним квалификацијама - КВ радника, док пољопривредника од укупно 23 анкетирана по истом критеријуму, дакле са само завршеном осмогодишњом школом или основним квалификацијама има 86,9%. На основу овога се може закључити да није било великих разлика у квалификационој структури радника и пољопривредника, те да је у обе групације, највећи број испитаника имао само завршену основу школу или су након ње завршили за квалификованог радника.
У селу Еилте, 4 км од Ходенхаген-а, 40 км од Хановера (Немачка) посетила сам власника алтернативне био-фарме (Heinеr Hellberg, 35 г.) који живи и ради на породичном имању наслеђеном од оца. Завршио је основну, средњу и “мајсторску школу” за пољопривреднике (Fach Hoch Schule) чиме је стекао право да обучава ученике. Имао је два ученика који су живели и радили на фарми, а једном недељно одлазили на теоријску наставу у месту у којем је школа. Обучавање траје три године. Сестра власника фарме такође студира “аграр” и лети ради на родитељској и братовљевој фарми. Обоје говоре енглески поред матерњег језика – каже Весна Ђукић која је овај интервју спровела 1990. у оквиру истраживања за своју докторску дисертацију. Она додаје:
Оваква пракса у Немачкој би била веома корисна и код нас, нарочито зато јер је и Хејнер волео своју земљу, као што је воле они које сам интервјуисала у Омољици. Осим неколико жена са високим квалификацијама које се не баве пољопривредом, на питање “да ли волите да живите на селу” сви су одговорили потврдно, укључујући и пољопривреднике. Они под животом у селу не подразумевају само резиденцијално седиште породице већ и начин живота. То показује да се пољопривредно занимање међу младима није бирало из нужде, јер у том случају они не би били задовољни својим животом и радом на селу већ би тежили променама. Ово тим пре, јер су испитаници имали могућност да се определе за одговор “не, али морам” што ни један испитаник није учинио, изузев три од наведене четири женске особе које су незадовољне животом на селу.
Извор:
Весна Ђукић Дојчиновић, Утицај организације културних делатности на обликовање културног идентитета села, докторска дисертација, Факултет драмских уметности у Београду 1995.
Повезане приче: Аналфабетка, Земља, Школа