КОШАВА
У Подунављу често дува кошава. У Банату, с много песка из Делиблатске пешчаре, тешко ју је описати, мора се доживети. Али кад прође, стање је слично као пијанство. У таквом стању написала сам ову песму још као гимназијалка. Пошто сам рођена на Тиси, песму сам сместила тамо иако сам одрасла на Тамишу и Поњавици.
КОШАВА НАД ПАНОНСКИМ МОРЕМ
Знате ли које је боје Кошава над Панонским морем?
Жуто мрачно прождирућа.
Европска сахара. Лети земља. Вришти жито и кукуруз.
И деца и коњи и пси.
Лети перје. Кокошке под петловима, петлови под кокошкама.
Ја под отвореним небом родих зрно песка.
Ружичасто и стакласто. Као мало паче.
Играли се, тако, мама Патка и мало Паче.
Паче: Зашто се мени није фућнуло да се родим,
Него се теби фућнуло да ме родиш, мамице?
Онда су дуго плакали у Тису...
А мој Коњ и ја држимо се за руке
и никад се не смејасмо скупа.
Само од чега се написмо
више не пијемо никад.
Весна Ђукић
(песма је објављена у Часопису за културу „Домети“, главни и одговорни уредник Миро Вуксановић, бр. 29, лето 1992., Сомбор: Народна библиотека „Карло Бијелицки“, стр.56-57)