ЛЕД
Понекад, када су зиме хладне, Поњавица се толико заледи да се по њој може без страха ходати.
То увек мами у шетњу, а једном смо сестра, мама и ја дошле чак до ћуприје на путу за Иваново где почиње Парк природе. Ја сам се ваљала по снегу и не памтим кад сам толико уживала. Имале смо и сличуге па смо се клизале сваке зиме кад бисмо на пар дана дошли у башту. Спавали смо у виноградарској колиби у којој је пуцкетала пећ на дрва, а мама је на њој спремала подварак са кобасицама. Сећам се тог пријатног и опојног мириса и данас, а кад си гладан – он је још лепши. Сада млади на залеђеној Поњавици играју хокеј и дивно је посматрати ту вреву и метеж по блиставом сунчаном дану. Некад буде тако топло да само по леду знаш да је зима – прича Весна.
Повезане приче: Вино, Парк