МЛИН
Захваљујући земљи чија је „плодност тако колосална да ђубрење шкоди“ у селу традиционално преовлађује пољопривреда заснована на ратарским културама. Да би се она додатно поспешила још 1787. је уведена регулатива да „никакво земљиште које се може обрадити не остане пусто, а ради сејања употребљавати најбоље и најчистије семе“.
Захваљујући томе, приноси су увек били тако велики да су селу у једном тренутку за прераду била потребна чак два млина. Оба су машинска, са зидовима од опеке, двоетажна и добро очувана до данашњих дана. Према подацима Музеја науке и технике из Београда који их је током теренских истраживања 2008. евидентирао као индустријско-техничко наслеђе, време њихове градње је у периоду од 1910-1930. Иако су типични за Војводину, па и шире, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву нема података о њима нити их третира као споменике културе. Један од њих ради и данас, а други – познат као Стари млин, 2012. се продавао као некретнина Фолкс банке, заједно са педесетак других пословних објеката у Војводини чији су повериоци углавном банке које на основу закона о хипотеци покушавају да наплате дуговања. Млинарство данас више није исплативо будући да су пољопривреда и прехрамбена индустрија занемарене гране привреде због развоја других грана индустрије.
Стари млин с привредним зградама, магацином и њивама на два ара, налази се на путу према Ковину, у близини сеоске пијаце. У окружењу има још и млинова у Старчеву и Брестовцу, а нешто даље је и Млин у Ковину.
Покушавајући да сазнам нешто више о индустријализацији села, о Старом млину у Омољици открила сам једино то да је тридесетих година 20. века већ постојао. Мештани причају да се о том млину пронео глас по Краљевини Југославији, па су се неке породице колонизовале чак из Босне зато што је млин обећавао да ће у селу бити посла и да се може добро живети. О томе да је изграђен пре тридесете године 20. века сведочи старија сестра моје другарице, Немице Нуци, која је рођена 1927. Она каже да од како зна за себе, још од времена када је овде било доста Немаца, тај млин је био ту, али више од тога није могла да се сети – прича Мирјана Ђукић.
Извори:
Евиденциони картони Музеја науке и технике, Београд, 2008.
Срећко Милекер (2004) Историја банатске војничке границе 1764-1873, репринт, Панчево, Историјски архив
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=05&dd=21&nav_id=611060
Повезане приче: Земља, Индустријализација, Комшилук, Ратари, Фиранге