РАТАРИ
У селу преовлађује пољопривреда заснована на ратарским културама. Њоме се становништво бави као основном или секундарном делатношћу, будући да многи раде изван пољопривреде – претежно у јавним установама и привредним предузећима у Панчеву и Београду. Иако се значај пољопривреде смањује у односу на допринос националном дохотку, узимајући у обзир природне ресурсе – плодну земљу, обиље вода и погодну климу са великим бројем сунчаних дана, људске и техничке потенцијале (хидросистем и сл) који нису у потпуности искоришћени, пољопривреда може да оствари више приносе и значајније допринесе економском развоју града Панчева и читавог Јужнобанатског округа. Још је Милекер писао да је овде земља толико плодна да јој ђубрење шкоди. Зато су у селу постојала чак два млина. Један – који и данас ради, први је приватни млин у Јужном Банату, основан 1992. са жељом да се произведе квалитетан производ.
Оба млина су данас евидентирана у Музеју науке и технике као индустријско-техничко наслеђе, али се о њима мало зна. У овом који ради, могу се купити све врсте млинских производа – па чак и моје омиљено интегрално брашно млевено на камену. Сестра и ја често купујемо цео џак и онда мама пече домаће лепиње од тог брашна. Када дода семенке сунцокрета и бундеве, орахе и суво грожђе, оне буду сочне и укусне као колач. Ништа лепше нисам јела од тога – прича професорка Ђукић.
Извор:
Милекер, Срећко (2004), Историја банатске војничке границе 1764-1873, Панчево, Историјски архив
Студија развоја локалне економије Општине Панчево, страна 89
Повезане приче: Водица, Земља, Индустријализација, Клима, Млин, Неолит, Становништво