СЕОБА

У библиотеци Дома културе у Омољици је изложена копија слике „Сеоба Срба“ Паје Јовановића која сведочи о вези између Велике сеобе и насељавања Омољице. Иако територија Панчева није била на простору главне колоније Срба током Велике сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690, веза с тим догађајем од пресудног значаја за Српски народ и Србију сигурно постоји.

- Никада о томе ништа нисам могла да причитам и ништа да сазнам, али је слика била јача од речи. Говорила је о тој вези више него што знамо, све док бар нешто о њој нисам прочитала у Старчевачким новинама. Опет је, по ко зна који пут, водила до манастира Војловица. Зато увек, кад не знамо пут, треба да кренемо у том правцу јер манастири су наше знање и памћење, каже Весна Ђукић.

У тексту пише: „Бригу и старање о српском православном живљу у Банату и његовим светињама после Велике сеобе преузео је на себе патријарх Арсеније III Чарнојевић и његови наследници све до прогона Турака из Баната 1716. године. Те године Турци, гоњени аустроугарском војском, нападну Манастир Војловица, запале манастирско имање и униште доступне књиге и сву манастирску документацију. Старије калуђере су у самој цркви посекли мачем, неке спалили, док су млађе одвели у ропство. По повлачењу Турака из Баната 1716., манастир обнавља калуђер Мина који је успео да побегне из турског ропства и да се врати у Војловицу. (...) Поред рада на духовној и материјалној обнови манастира, после одласка Турака, старешине и братство манастира половином 18. века и у првој половини 19. века водили су борбу за очување манастирских привилегија којим су била заштићена верска и народна права верника и манастирског братства. Друга борба је била против унијатске пропаганде, која је имала за последицу редукцију банатских манастира, уточиште светосавског православља у Банату и најзад, не мања борба и брига за заштиту и очување манастирског имања. Од друге половине 19. века у манастиру Војловици живот и рад се одвија у духу црквених правила и светосавског православља све до Другог светског рата, када доживљава тешке дане да у њему буду интернирани српски патријарх Гаврило, епископ Николај и други православци Срби. Привредни развој наше земље условио је после Другог светског рата нову судбину манастира Војловице. Током 1965. године област манастира Војловице укључена је у круг Рафинерије нафте Панчево. Те године општежитељни живот манастира се прекида. У црквено - манастирској надлежности остаје само храм без монаха у коме се обавља богослужење само једном годишње, о храмовној слави.»

Извор:
http://starcevo.org.rs/snarhiva/228/index.php?option=com_content&view=article&id=2324:istorija-manastir-vojlovicanastavak&catid=299:kultivator&Itemid=545


Повезане приче: Библиотека, Дом културе, Ђукићи, Индустријализација, Манастир, Православље, Стварање, Црква