СЛАВЕ

Након Другог светског рата број сеоских светковина и осталихкултурно-забавних приредби на селу се увећавао, а у Банату је нарочито растао број социјалистичких слава.Неретко, оне су се организовале у дане традиционалне сеоске славе и то у суседном селу с јасном намером да преусмере пажњу сељана који обичавају да иду једни другима у госте. Тиме се постизало да истовремено два суседна села славе, од чега једно село стару традиционалну сеоску славу (заветину, црквину или литију), а друго село нову социјалистичку славу. Како је план обележавања нових социјалистичких слава прављан од стране сеоских социјалистичких управа и установа културе врло брижљивом употребом црквеног календара, датуми обележавања нове социјалистичке славе у једном селу поклапали су се са датумом традиционалне сеоске славе у другом селу. Пример таквог планирања слава су три суседна села у панчевачком округу: Старчево, Омољица и Баваниште. У време старе сеоске славе Св. Пантелејмон у Старчеву која пада 8. августа, одржавала се социјалистичка слава у Омољици и фестивал »Жисел», док се у време старе сеоске славе у Омољици, Преображења, 19. августа славила социјалистичка слава у Баваништу. Ова веома вешта замена повода за празновање долазила је отуда што социјалистичка власт није забранила слободно упражњавање народних обичаја, нити исповедање вере, али је, на одређене начине, настојала да умањи и преусмери традиционалност и религиозна осећања народа. Један од начина биле су социјалистичке славе, којима су додавани атрактивни атрибути као што је фестивал «Жисел». У неколико дана трајања славе - фестивала позивају се у госте родбина и пријатељи, излази свакодневно у центар села, на вашар, одлази на филмске пројекције и на корзо, при чему се не разликују празничне од фестивалских активности. Истовремено, мањи број људи одлази на славу у Старчеву, што ће се већ за неколико дана поновити на примеру Преображења у Омољици и социјалистичке славе у Баваништу. Становништво ових села, које је некад обичавало да се посећује у дане старих сеоских заветина и литија, било је принуђено да бира где ће отићи, јер истовремено не може бити на два места.

Извор:
Весна Ђукић Дојчиновић (1995), Утицај организације културних делатности на обликовање културног идентитета села, докторска дисертација, Факултет драмских уметности, стр.267, 268


Повезане приче: Водица, Дерби, Дом културе, Жисел, Комшилук, Фудбалица, Црква