ФУДБАЛИЦА

Омољица је одувек била фудбалски центар, а 1924. основан је и фудбалски клуб „Младост“. Некада су овде играли познати играчи из градова као што су Панчево и Београд али исто тако и из суседних села Старчева, Банатског Брестовца, Иванова, Баваништа, Војловице и других. Требало би доста простора да се опишу њихове игре али овом приликом издвајамо само три имена о којима причамо анегдоте.

ПРЕДРАГ КРГОВИЋ - ПЕДА је непуних седамнаест година играо за први тим београдског "Напретка". Стицајем околности на истом игралишту а због реновирања стадиона "Црвене звезде", заједно су играли и тренирали играчи поменутог "Напретка", "Студента" и популарна "Црвена звезда". У тадашњим црвено-белима играли су талентовани Педа Крговић, Антонић и Трумбин. Постали су чланови њеног подмлатка. Заједно са Нешовићем, познатим лекаром ФК "Црвена звезда", који је тадаиграо бека, Цокић и Кашанин су веома брзо постали играчи младог тима, а потом и прве поставе нашег најтрофејнијег спортског колектива док се Крговић нашао на другом путу. Досељењем у Омољицу наступао је у сеоским контезама - натикачама.

- Прозивник је побеђен тако да је на почетку фудбал био моја велика љубав - речи су тадапопуларног Педе.

- Годину нисам запамтио, али смо Бранко Пантелић, један од наших најбољих играча и ја осветлали образ селу, достојно смо репрезентовали наш фудбал. Утакмица која је играна против среза Ковачица представљала је мој крај у наступима за Омољицу. Вратили смо се у Београд а онда наступали у Белгији за једну комбиновану репрезентацију у којој су играли млади фудбалери "Црвене звезде" Стева Балов, Душан Бакић и ја као играч београдског прволигаша. У тој екипи нашао се и ЉубомирКрговић, играч београдског БСК, Драган Витковић, голман студентске репрезентације Југославије, два играча београдског "Партизана" и други. Било је то у Бриселу и Антверпену (Белгија) али срце је увек остало у Омољици, где сам дозивео најлепше фудбалске дане - закључује популарни Педа Крговић и присећа се текста и слике објављене у београдском листу "Спорт".

Фудбалска игра рађа бројне таленте од којих многи одлазе у легенде. Тако су у Омољици гостовали "Партизан", "Црвена звезда", "ОФК Београд", "Рад", панчевачки "Динамо" и многи други клубови.

Једна анегдота везана је за име Васе Егића - Вакца који је својим растом а по некада и игром подсећао на славног Златка Чајковског, који је на једној утакмици био судија. После коректног суђења, на обавезном "трећем" полувремену, препричавале су се разне приче о догађајима за време игре. У једном тренутку Златко Чајковски је пришао Вакцу и поклонио му фудбалске ципеле, што је наравно бурно пропраћено од стране осталих присутних. Данас тај наш негдашњи суграђанин Вакац живи у Пирану и уз велику љубав чува дар нашег фудбалског великана Златка Чајковског.

- Да сам играо у "Чиковим" ципелама, ко зна где би ми крај био - шаљиво је протумачио Васа Егић - Вакац, легенда нашег сеоског фудбала.

Популарни др Стојан Тадић, лекар у Хемијском комплексу у Панчеву прошао је кроз школу фудбала у панчевачком "Динаму". Красила га је борбена али фер игра, имао је добар преглед и лепо додавао лопту својим саиграчима.

- Играо сам у Омољици од 1959. до 1962. године. Тада је у Омољици из Панчева играо Радичевић, познат као "Кувар". У селу се рађала плејада нових талентованих фудбалера као што су били Боба Ковачевић и Мика Ракић док су наставили да играју неки из старије генерације Васа Познан - Брица, Дејан Опачић, Ђока Вучуревић и други - каже др Тадић.

Он је обично журио јер је имао доста посла у петрохемијском комплексу али је фудбал била његова велика љубав. Доктор Тадић је био стални учесник фудбалске игре коју смо сви заједно звали једним симпатичним именом "фудбалица". Обично се један исти круг људи у Панчеву, међу којима је било и доста Омољчана, трудио да нађе у некој од фудбалских сала где би се развила на моменте оштра борба. Некада је било и повреда али је све то било пролазно. Резултат није био важан већ популарно "треће полувреме" у некој кафани или ресторану. Доктор Тадић је остао велики заљубљеник фудбала како великог тако и малог, сусрета дебелих и мршавих али изнад свега "фудбалица".

Георгије Ђукић
(текст је објављен у рубрици „Спорт“ последњег броја месечног информативног листа „Живот села“, Омољица, 23. јануара 2001.)

Извор:
http://zivotsela.freeservers.com/feljton.htm


Повезане приче: Дерби, Ђукићи, Живот, Индустријализација, Комшилук