ХРАСТ
На стрмој обали реке Поњавице расте посебна заштићена врста храста – храст лужњак која нарочито добро успева у Војводини и у долинама река. То је листопадно дрво висине 30-50 метара, а обим стабла сеже и до 3 метра. Може да живи 500-800 година. Крошња му је неправилна и веома разграната. Цвета од априла до маја. На имању их има неколико уз саму обалу Поњавице. Два најмлађа храста поред куће су половином 80-тих година као изданци пресађени са Фрушке Горе, а требало им је више од 5 година да би се укоренили, и тек потом почели да расту у висину. Ни после 30 година, још нису достигли висину куће.
Храст је у обичајном наслеђу везан за обележавање једног од највећих хришћанских празника рођења Христовог – Божић, када се дан уочи празника секу храстове гране и свечано уносе у кућу. Обичај сечења бадњака у Хришћанству се везује за витлејемске пастире који су, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе и огреју Христа и његову мајку, Пресвету Богородицу Марију. Обичај је био да када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру и сече бадњак.
Кора храста служи као средство које дезинфикује, а такође улази у састав разних чајева. Пржен храстов жир се употребљава за лечење запаљења коже и слузнице и као дијететско средство. Пржени жир служи као тоник за јачање организма. Такође се користи као противотров тешким металима и алкалоидима. Чај припремљен са вином и медом јача срце, зауставља крварење из желуца, црева, плућа, материце и хемороида, а помаже и код прехладе мокраћног мехура и против грознице. Смеша самлевеног прженог храстовог жира, пшеничног брашна и какаоа служи као дијететско средство и благ антидијаретик.
Повезане приче: Православље, Вино, Црква, Поњавица