ЏАНАРИКА
У Омољици, ваљда као и све, и она мора да има више назива. Мештани је зову ,,Ринглов,, а досељеници из Азбуковачког краја ,,Џанарика,, понеко као ,,Бела шљива,, а има и оних који је знају само као ,,Џенарика,, . Свеједно, ова дивља шљива увек нас лепо освежи после пешачења са пецања иза Дама или вожње бицикла до Иваначког дунавца или после некадашњег купања на Поњавици. Самоникла расте тамо где ником није сметала или нико није могао да дође до ње. Згодно зрно је имала сваком од нас за међусобне окршаје ђака у основној школи ,,Доситеј Обрадовић,, на великом одмору, а дешавало се и да нечије око настрада у том рату али и тур као ,,колатерална штета,, код куће. Увек су нам незрели плодови, онако зелени и неодољиви, натеривале уста и очи у киселкасти шок. Благородно сваке године нуди своје бесплатне слатке плодове путнику и намернику, али највише пчелама и осама. Још увек је има доста по неискоришћеним шикарама или поред воде, можда и највише на Пескари, код некадашње плаже код Бабића.
Према Wикипедији, џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.) је воћка из породице шљива (пруноидае) а чији плод представља воће. Плодови се једу свјежи, и од њих се прави пекмез и ракија. Плод јој је коштуница, дуга 1-3 цм. Може бити округласта или елиптична. Жута је, црвена или до готово црна. Плод је зрео почев од јуна. Може се наћи у дивљини, али постоји и домаћа сорта.
У Атласу медоносног биља Верољуба Умељића наводи се да цвета у зависности од рејона, у периоду од марта до маја. Даје доста нектара и цветног праха. Нектар лучи и на нижој температури. Ако наступе повољни услови, пчелиња друштва, поред тога што ће да се јако развију, обезбедиће и вишак меда, а уједно створиће и велике резерве полена, па је у то време потребан велики опрез пчелара у смислу благовременог проширивања плодишног простора. Пошто цвета у нестабилном временском периоду, деси се појединих година да позни мразеви униште цвет, или дуготрајне кише и хладно време спрече пчеле да искористе ову добру медоношу, што код пчелара изазива велико нерасположење...
Од џанарика се прави одлично слатко. За припрему је потребно:
- 1,5 кг зрелих џанарика
- 1 кг шећера
- 2 кашике коњака
Џанарике треба преполовити и извадити коштице. Ставити у шерпу у којој ћете кувати и посути шећером. Оставити 24 х на собној температури, па ставити да се кува. Када слатко проври, кувати још 15 минута уз непрестано скупљање пене. Шерпу повремено протрести. При крају кувања додати коњак. Вруће слатко сипати у тегле.
Може се правити и изузетно укусан сок за који је потребно:
- 4кг зрелих џанарика (дивљих шљива)
- 2 кесице (20г) лимунтуса
- за пекмез мало шећера
Опрати џанарике и ставити их у велику шерпу (или преполовити количине на пола и ставити у две мање). Додати 5дл топле воде (или по 2,5дл у сваку посуду ако сте их преполовили) и уз благо загревање добро пропасирати смесу тако да постане једнолична. На крају додати лимунтус и добро промешати. Поклопити и оставити да одстоји неколико сати (или преко ноћи). Када је смеса одстојала, процедити је кроз цедиљку или газу (ако волите гушћи сок процедите само кроз цедиљку) и добијени сок прокувајте. У међувремену оперите и загрејте у рерни стаклене флаше, па прокувани сок сипајте у њих. Добро затворити флаше и ставити их у кадицу (или гајбицу) са ћебетом. Добро их ушушкати и оставити да се охладе до собне температуре (минимум 24х). Из остатка смесе можете извадити коштице и уз додатак шећера по укусу скувати пекмез (добија се таман за једну мању туру палачинки или уштипака. Сок нема шећера и киселкастог је укуса, тако да је најбоље разблазити га са водом у односу 1:1, а можете додати и шећер или мед по укусу.
Причу написао Божидар Поткоњак
(прича је награђена на јавном конкурсу Удружења „Поњавица“)
Извори:
Верољуб Умељић Атлас медоносног биља I,
http://www.umeljic.com/Atlas_1.htm
http://sh.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEanarika
Повезане приче: Поњавица, Школа