ИДЕНТИТЕТ
Основно питање које се у време најинтензивнијег насељавања Омољице током 18. века јавило међу Србима у Угарској јесте питање очувања и градње националног и верског идентитета и његовог односа са средњеевропским цивилизацијским моделом. Очувати себе, а прихватити благодати европске цивилизације и културе било је велико српско питање овог века. Обогаћено српско грађанство у Угарској на то питање дало је током 18. века јасан одговор: бити Европејац Србин јесте јединство, а не супротност.
С друге стране, процес појачане европске толеранције која је долазила од стране Хабзбуршке државе као и израз њеног признавања етничке и верске реалности у монархији, могао се пратити током целог века. Претходни векови на простору Средње Европе нису донели у баштину пример европске толеранције. Године 1727. Деклараторијом је било наређено да се православни храмови у монархији не могу поправљати и градити без краљеве дозволе.
Шеснаест година касније, 1743. издата је привилегија која је забрањивала да се народ омета приликом зидања храмова. Краљевска наредба из 1753. регулисала је питање зидања и поправке православних храмова. Тим актом, без питања надлежних власти, Срби су могли зидати цркве тамо где живе, у већини или где има најмање од 30 православних породица. Тако је већ 1780. године завршена изградња православног храма у Омољици која је и једна од најстаријих цркви у Војводини. Само годину дана касније, 1781. дошао је Едикт цара Јозефа Другоговерској толеранцији.
У области језиа, просвете и школства, током друге половине 18. века Банат је био модел за угледање захваљујући реформатору школства Теодору Јанковићу-Миријевском(1741-1814). Као ученик професора бечког универзитета Јозефа Зонефелса, теоретичара рационалистичке филозофије и лични секретар темишварског епископа-просветитеља, Петра Петровића, он је 1781. писац референдума Бечком двору о српском језику и писму. Године 1782. отишао је у Русију, где је од 1786. такође спроводио реформу образовања.
Одлуком Илирске дворске депутације 1773. постао је директор српских и румунских школа у Банату. Његовом заслугом се 1776. године донеоШколски уставкојим се реформисало српско и румунско школство у Банату, а који је 1777. постао модел за све српске и румунске школе у Угарској. У време док је 1776. похађао Фелбигеров течај, превео његовНормативи по његовим принципима организовао течајеве – у Омољици је основана нормално уређена школа.
- Иако се чини да смо се доста одмакли од 18. века и да су се Омољица, Војводина, Србија и Европа много променили од тада, суштина питања идентитета је и даље иста. У време Европских интеграција и придруживања Србије Европској Унији, одговор на питање „како бити Европејац и Србин у исто време?“ захтева да знамо одговоре који су наши преци на исто питање дали пре три века, каже др Вена Ђукић.
Повезане приче: Православље, Црква, Школа