БИБЛИОТЕКА

Библиотека Дома културе смештена је у складно уређеном простору којим доминира копија слике великог формата „Сеоба Срба“ Паје Јовановића. Међутим, она нема завичајни фонд, нити позајмљује завичајну грађу, већ се чак и штампана издања објављена у селу (листови Живот села, Омољчанин) шаљу Градскoj библиотеци у Панчеву. Будући да није програмирана као установа памћења богате историје и традиције села, она не „памти“ ни Велику сеобу под Патријархом Чарнојевићем приказану на изложеној слици, нити успоставља везу између сеоба и насељавања места. Иако редовно обнавља књижни фонд, не поседује чак ни књиге Историјског архива у Панчеву управо о насељавању, култури, просвети, привреди и другим друштвеним питањима Омољице у време оснивања банатске границе и интензивног насељавања села. Тако не омогућава Омољчанима да, у складу са Законом о библиотечко - информационој делатности, имају приступ „информацијама, знањима и идејама“ о историји села, како би боље разумели догађаје одигране у прошлости и на њиховим поукама развијали нове савремене концепте живота. Библиотека ове читалачке потребе није идентификовала, нити развила код становништва, те их својим услугама и не задовољава. На питање: „зашто не поседује писане изворе о насељавању и историји села“, библиотекарка одговара да се ретко показује интересовање за таквим књигама због чега их они и не набављају. Деценијама не мењајући структуру коришћења књижног фонда и методе рада, оријентише се скоро искључиво на постојеће читалачке навике. Таква политика утиче да број корисника током година значајно опада: док је 1984. износио више до 11 одсто становништва, 1988. се смањио на око 8 одсто да би 2008. спао на мање од 3 одсто са свега 100-200 чланова – што је просек за сва села у Панчеву.


Повезане приче: Дом културе, Ђукићи