БИЦИКЛ

Сећам се да је тата причао да се из Омољице до Панчева путовало пешке средином прошлог века, одмах после другог светског рата. Мама је причала како је из Омољице ишла бициклом до Панчева. Слично се поновило 1999., у време НАТО агресије, када је Панчево бомбардовано више пута. У Петрохемији, где сам радила, уведена је радна обавеза, и поред тога што је постојала опасност да се и хемијска индустрија бомбардује, пошто је већ Рафинерија нафте у Панчеву била мета НАТО агресије. Како је шестогодишња Ива била током свих 72 дана агресије код баке и деке у Омољици, ја сам на бициклу долазила из Панчева да је видим. На путу не бих срела ниједан аутомобил. Ива се радовала кад би видела мој бицикл из далека, а још више кад би угледала ранац на бициклу, са поклонима – прича Биљана Ђукић, оснивач Удружења љубитеља парка природе „Поњавица“.


Повезане приче: Дрво, Дунав