Управљање духом места
студија Парка природе Поњавица
Научно-истраживачки пројекат
Руководилац пројекта: др Весна Ђукић, редовни професор Факултета драмских уметности, Универзитет уметности у Београду
Научноистраживачки пројекат обухватa дугорочно интердисциплинарно теоријско - емпиријско и теренско истраживање утицаја културе, природе и туризма на одрживи развој сеоске локалне заједнице и Парка природе „Поњавица". Прва фаза научног истраживања реализована је у периоду од августа 2012. до маја 2013. у оквиру националног пројекта 178012 „Идентитет и сећање" који финансира Министарство просвете и наука РС (руководилац проф. Др Невена Даковић) и међународног пројекта COST Akcija IS1007 (European Cooperation in the Field of Scientific and Technical Research) Универзитета уметности у Београду под називом Investigating Cultural Sustainability (руководилац проф. Др Милена Драгићевић Шешић). Истраживање обухвата локалнe развојнe потенцијалe за стварање производа и услуга културне индустрије и креативне економије на територији Парка природе „Поњавица" у оквиру различитих туристичких ниша: баштинског, културног и креативног, едукативног сеоског, еко и спортско-рекреативног туризма.
Посебан циљ истраживања је да проучи мере јавне практичне политике (културне, образовне, туристичке и др) усмерене ка очувању, вредновању, оживљавању, преношењу и употребљивости локалног културног наслеђа (према УНЕСКО Конвенцији о очувању нематеријалног културног наслеђа, Париз, 2003) које утичу на стварање специфичног „духа места" (према дефиницији ИКОМОС-а: зграде, локације, пејзажи, маршруте, објекти, сећања, наративи, писани документи, обичаји, фестивали, традиционална знања, вредности, звуци, текстуре, боје, мириси, итд).
Пројекат обухвата проучавања и анализе писаних докумената, наратива и сећања о:
- једном од најстаријих православних храмова у Војводини посвећеном Св. Николи из 1780., чудотворној "Водици" у близини "Надела", крсним славама сеоских домаћина и обновљеној сеоској слави Преображење;
- фестивалу аматерског филма о животу села „Жисел" основаном 1970. у првом Дому културе у општини Панчево који је почео са радом 1953.;
- традиционалним знањима, организацији рада и праксама у области културе рада, становања и исхране (производња свиле и печење ракије од плода дудиња, живинарство и сакупљање перја, ратарство и млевење интегралног жита на камену, виноградарство и производња вина и сл);
- првом електрификованом хотелу са биоскопом из 1911.;
- школи основаној 1776. године;
- геоморфологији, геонаслеђу и земљи као основној вредности сеоског становништва;
- Парку природе Поњавица (плажа, обале, тршчаник, река, муљ, флора, фауна);
- каналу хидросистема „Надела" на коме се налази црпна станица као евидентирано индустријско и техничко наслеђе;
- сеоским млиновима евидентираним као индустријско и техничко наслеђе;
- биљној вегетацији и индустријским биљкама за бојење тканина гајених у прошлости (руј, броћ и др) као и другом материјалном и нематеријалном наслеђу села.
Резултати истраживања објављени су у научним радовима:
- Vesna Đukić, Ivana Volić, Sanja Tišma, Daniela Angelina Jelinčić, Responsible Community Based Ecotourism Initiatives in Protected Rural Areas of the Balkans: Case Studies from Serbia and Croatia, Special issue American Journal of Tourism Management (subtitle: Tourism in the Balkans – Between history and modernity – what image to offer to tourists?), Scientific&Academic Publishing, USA, editor in chief: Mladen Knеžević
- Весна Ђукић, Менаџмент сеоске природне и културне баштине in situ: студија села на територији града Панчева, Гласник Етнографског музеја, тематски број Музејска теренска истраживања – савремена култура или трагање за старинама, број 77, Београд, Етнографски музеј (у припреми за штампу)
- Весна Ђукић, (Не)жељени идентитет села: сећање на заборав социјалистичке државе које нема, постконференцијски зборник Менаџмент драмских уметности и медија – изазови 21.века, Београд, Факултет драмских уметности (у припреми за штампу)
- др Весна Ђукић, Стратешке дилеме савремене културне политике у Србији – колико смо далеко од уравнотеженог деловања, Култура, број 140, 2013., темат с конференције „Култура у транзицији: случај Србија", Београд: Српско социолошко друштво и Завод за проучавање културног развитка
- др ВеснаЂукић, (Де)конструкција идентитета: улога домова културе у периоду од 1960-1990, 2012., Гласник Етнографског музеја, број 76, Београд, Етнографски музеј (у припреми за штампу)
- др Весна Ђукић, Управљање духом места: студија Парка природе Поњавица, Читалиште, број 22, мај 2013., Научни часопис у области библитекарства, главни уредник Гордана Стокић Симончић, Нови Сад: Филозофски факултет, Панчево: Градска библиотека,стр.94-105
На тај начин је након 20 година од истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације « Утицај организације културних делатности на обликовање културног идентитета села» др Весне Ђукић (1995., Факултет драмских уметности у Београду, ментор: др Милена Драгићевић Шешић), поново функционално анализирана културна политика према селу и улога културне и образовне институционалне инфраструктуре у развоју Омољице.
Будући је констатовано да сеоска библиотека од оснивања нема завичајни фонд, а да школа не обележава 1776. као годишњицу оснивања већ 1976. (заборавља 200 година традиције!), те да не постоји институционализовано сећање и памћење села – закључено је да савремена транзициона културна политика нема позитиван однос према материјалном и нематеријалном сеоском наслеђу и његовом коришћењу у функцији одрживог развоја села, нити се оно чува „in situ", већ само мањим делом преноси у град где сеоско становништво не комуницира са својим наслеђем будући да и не посећује градски музеј (који је затворен као и већина у Београду!), а ни градску библиотеку.
Тиме су резултати овог истраживања непосредно допринели иницијативи цивилног сектора да Удружење љубитеља Парка природе «Поњавица» на свој сајт постави популарне наративе - приче о природном и културном наслеђу Омољице како би се сеоско становништво упознало са својом баштином, нучна јавност сензибилисала за проблеме нео-ендогеног развоја села и културне политике према селу (рубрика о Омољици), а љубитељи природе информисали о потенцијалима ове неоткриве и непознате дестинације. У истој рубрици (подрубрика науке) први пут је публикован и део докторске дисертације др Весне Ђукић који није обухваћен научном монографијом „Право на разлике, село-град" (1997, Београд: Задужбина Андрејевић), као и прегледни теоријско-емпиријски рад Зорана Дојчиновића којим Удружење указује на бројне друге туристичке потенцијале Војводине.